У позоришту Културног центра Требиње синоћ је одиграна монодрама „Најлепше приче о смрти”, настала по тексту Моње Јовић, у којој је глумица Ана Ћук кроз седам женских ликова донијела причу о губитку, историји и животу жена на нашим просторима током протеклих сто педесет година.
Интимна и снажна представа кроз поетске монологе и сценску интерпретацију води публику кроз различите женске судбине које, иако припадају различитим временима и околностима, повезује заједничко искуство губитка и трагања за смислом.
Драмски писац Моња Јовић истакла је да је текст настао из личног професионалног изазова, будући да, како каже, монодраме доживљава као „најмрскији драмски жанр”. Управо тај изазов је био подстицај да напише монодраму у којој једна глумица кроз седам ликова и различите временске периоде износи причу о женским судбинама и искуству губитка.
„Све ове јунакиње повезују поетски монолози, а с друге стране, тематски их повезује то што се све оне носе са неким искуством губитка. Не умиремо само једном, него више пута током живота. То су сви наши растанци, уласци и преласци у нека друга стања живота”, истакла је Моња Јовић.
Глумица Ана Ћук навела је да је рад на представи трајао готово годину дана и да је читав процес био истовремено захтјеван, узбудљив и занимљив.
„Било је прилично захтјевно, али и јако узбудљиво. Седам је ликова, али су оне генерацијски повезане. Играм седам ликова који су заправо један лик – неки ‘надлик’. Текст је веома комплексан, али је и сверемен, зато што је дубок и износи животе великих жена из наше прошлости”, казала је Ана Ћук.
Требињска публика је испратила представу са великом пажњом и снажним емоцијама, наградивши глумачко извођење топлим аплаузом.
