Иако се, када је ријеч о инвестирању у обновљиве изворе енергије у региону, ствари посљедњих година крећу у добром смјеру, још увијек се каска за европским трендовима на овом пољу. У земљама западног Балкана осјетан помак остварен је 2023. године када је значајно повећан инсталисани капацитет соларних електрана. У БиХ тај пораст је био чак 60%, Словенији 57%, Хрватској 50%, а и остале земље имају сличан тренд.
Међутим, иако инвестирање у обновљиве изворе енергије доноси бројне могућности, постоје и значајни изазови који још нису превазиђени. Законски оквир се развија, али је зато и подложан промјенама што додатно може отежати посао инвеститорима.
„Процес добијања дозвола често је сложен и дуготрајан, што може успорити реализацију пројеката, али постоје напори да се административне процедуре поједноставе и убрзају. Још један кључни изазов јесте недостатак адекватне електроенергетске инфраструктуре: многе земље региона немају довољно развијену мрежу која би могла да подржи већи број пројеката, а капацитети за балансирање производње из несталних извора попут вјетра и сунца су ограничени“, каже Невена Ђукић, директорка компаније ЦЕЕФОР из Београда.
Ова компанија има искуство дуже од једне деценије у сектору примјене енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.
Ђукићева истиче да је и финансирање један од кључних фактора. Наиме, иако постоји интерес међународних финасијских институција, локална тржишта капитала још нису довољно развијена да омогуће дугорочну и одрживу подршку инвестицијама у обновљиве изворе. Иазови постоје и у примјени закона и увезивању нових капацитета са постојећом мрежом.
„У Србији су посљедњих година направљени значајни искораци, нарочито доношељем Зкона о коришћењу обновљивих извора енергије, који је омогућио систем аукција за ОИЕ пројекте, и боље дефинисао права инвеститора, али изаови и даље постоје, а слично је и у другим земљма региона”, сматра Невена Ђукић и додаје да ту није крај проблемима који још чекају рјешења.
„Складиштење енергије из обновљивих извора је кључни елемент енергетске транзиције, али је у региону још у раној фази развоја. У Србији се разматрају први озбиљни пројекти батеријских складишта, а ЕПС планира модернизцију хидроелектрана како би се омогућило боље балансирање мреже. Оптимална рјешења укључују комбинцију децентрализовних батеријских система, развој микромрежа и већу интеграцију дигиталних технологија у управљање производњом и потрошњом”, казала је Невена Ђукић.
Директорка ЦЕЕФОР - Центра за енергетску ефикасност и одрживи развој из Београда биће и модератор једног од кључних панела на предстојећем Самиту енергетике у Требињу.
„Самит у Требињу постао је једна од кључних регионалних платформи за резмјену знања, искустава и идеја у сектору енергетике, и овакви сусрети су од изузетне важности, јер омогућавају дијалог између представника влада, инвеститора, регулаторних тијела и експерата. То је добар подстицај за сарадњу у региону, јер енергетска транзиција захтијева координисан приступ“, сматра Ђукићева.
Шести самит енергетике у Требињу биће одржан од 19. до 21. марта, а долази у тренутку када су глобалне енергетске прилике турбулентне, а регион тражи најбољи начин да се позиционира у енергетској транзицији.
.jpg)
