У организацији Града Требиња и Центра за социјални рад Требиње, у Културном центру Требиње је отворен симпозијум на тему „Поремећаји из аутистичког спектра – изазови новог доба“, на којем ће еминентни љекари, терапеути, дефектолози и социјални радници из РС, ФБиХ, Хрватске и Словеније размијенити искуства о мултидисциплинарном приступу за рану дијагностику и третмане у терапији дјеце и одраслих са аутистичним поремећајима, који имају тенденцију повећане учесталости на свјетском нивоу.
„Циљ симпозијума јесте да укажемо на повећану учесталост дјеце са поремећајима аутистичког спектра у свијету, па и у нашем региону. Оно што је веома важно јесте да је много тога касно препознато и дјеца касно долазе на терапије, што није добро јер не можемо доћи до бољих исхода. Потешкоће са којима се носе таква дјеца су велики проблем не само и за родитеље већ и за заједницу. Што се раније постави дијагноза, креће и ранија стручна интервенција, и отуд је важна едукација стручњака и њихова међусобна сарадња“, рекла је др Бисерка Решић, специјалиста за дјечије болести и субспецијалиста дјечије неурологије са Медицинског факултета у Сплиту, која је и предсједник Научног одбора скупа.
Анита Урсић, неуропедијатар из Сплита наводи да аутистички спектар није коначна дијагноза, истичући важност мултидисциплинарног приступа.
„На данашњем скупу желимо да родитеље, љекаре, терапеуте, васпитаче и учитеље детаљније упознамо са свим оним што доноси дијагноза аутистичког спектра код дјеце, која се обично поставља између друге и треће године, до одрасле доби. Рана дијагностика је изузетно важна јер што прије почнемо са терапијом, дјеци ће бити боље, а мултидисциплинарни тим је подједнако важан, како би се олакшало и дјеци са аутистичким поремећајима, али и њиховим родитељима. Аутистички спектар није коначна дијагноза, то нам само говори да наше дијете одступа у једном дијелу свог развоја. Све остало може бити добро, а овај дио, захваљујући терапеутима и раној интервенцији, можемо добро истренирати и научити их да буду функционални дио нашег друштва и самостални“, каже др Урсић.
Прецизира да се на свјетском нивоу рачуна да једно од 31 дјеце има одступања из аутистичког спектра.
„Струка још увијек не зна узрок таквих поремећаја, тек мали дио аутистичког спектра је у оквиру синдрома, који називамо секундарни, сви остали су примарни. Оно што је сигурно јесте да имамо један број дјеце са таквим поремећајем као посљедицу дигитализације“, наводи др Урсић.
Учеснике скупа, у препуној сали Културног центра, у име Града Требиња, поздравио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, истичући да ће наш град, као локална заједница, учинити све да се олакша живот дјеце са поремећајима из аутистичког спектра и њиховим породицама.
„Тема о којој данас разговарамо је изузетно важна јер се тиче онога што је сваком друштву најважније - наше дјеце, њиховог развоја и наше способности да на вријеме препознамо њихове потребе и пружимо им одговарајућу подршку. У питању су животи дјеце и њихових породица, важно је да родитељи знају коме да се обрате и како да помогну свом дјетету. Као градоначелник, али прије свега као човјек, сматрам да морамо имати посебно разумијевање, одговорност и осјетљивост према потребама наших најмлађих и њихових породица, посебно када се суочавају са здравственим и развојним изазовима. У таквим ситуацијама је важно да знају да нису сами, да иза њих стоји заједница, која их разумије и која је спремна да им помогне“, навео је Ћурић.
Он је захвалио учесницима скупа на великом одзиву, али и свим нашим суграђанима који пружају подршку дјеци са поремећајима из аутистичког спектра и њиховим родитељима.
„Велико хвала свима, од наших љекара, васпитача у вртићима, учитеља и наставника, стручних лица из Центра за социјални рад Требиње. Ово је комплексно питање и отуд је важно да нам струка данас каже шта ми, као одговорна локална заједница, можемо још учинити. Ако је потребно, а то су већ неке земље и на државном нивоу учиниле, забранићемо кориштење телефона до одређеног узраста јер стручњаци истичу проблем са поремећајем пажње код дјеце. Са друге стране, сви заједно можемо учинити више за своју дјецу, поражавајући је податак да, на свјетском нивоу, свега шест минута дневно разговарамо са дјецом“, рекао је градоначелник Требиња.
Посебну захвалност упутио је др Бисерки Решић, која је са домаћинима скупа била дио Организационог тима и својим ангажмоном дала значајан допринос да се симпозијум одржи управо у нашем граду.
„Ми ћемо и убудуће подржавати овакве иницијативе, јер улагање у дјецу није само улагање у нашу садашњост већ је то улагање у будућност цијеле наше заједнице“, поручио је први човјек града.
Након уводног предавања др Бисерке Решић, у двије сесије, биће уприличено обраћање још девет предавача, након чега слиједи дискусија, а закључци симпозијума и свечано затварање скупа најављени су за 15 часова.
