Обукао је униформу са 14 година. Чак тада је знао да жели своју каријеру створити у полицији. Уз много рада и труда, напредовао је до првог човјека Полицијске управе Требиње и због тога је јасно да му је мало времена остало за приватни живот.
Али, ипак се негђе мора наћи “издувни вентил” и због тога смо Синишу Лакету позвали на чашу херцеговачког вина да би нам открио како то професионалци ипак уживају.
“Уживање какво познају људи који раде неке друге послове, који себи могу да дозволе да забораве на радне обавезе када заврше смјену, када изађу из канцеларије, лично не познајем. Ја то не могу, тако да и када уживам, увијек сам на опрезу, реагујем уколико ситуација захтјева, иако сам то неко вријеме одвојио за себе, за уживање, за своју породицу. Па ево и сада док радите овај интервју са мном, можете очекивати ако било ком суграђанину нешто затреба или се догоди нека ванредна ситуација, да ћу “скочити”. То ми је у крви па и посао могу назвати хедонизмом”, прича Лакета док лагано испија омиљено вино из манастира Тврдош , које је, како истиче, темељ сваке врсте хедонизма.
“Моја љубав је увијек била природа. Волим да пјешачим, с годинама све мање имам времена за то. Функција коју тренутно обављам не оставља пуно времана за “искључивање“, породица се проширила па и они траже вријеме за себе. Имам два сина, једног од годину дана и једног који иде у школу, свакоме се треба посебно посветити. Можда је боље да кажем да је данас породица мој издувни вентил, моја сигурна зона. Волим ресторане, као и сваки Херцеговац, бирам месо. Не волим да експериментишем, увијек идем у ресторане који су ми препоручени, који служе традиционалну херцеговачку трпезу”, објашњава он а на питање да ли може бирати између вина и природе каже – Не, никако!
“Између то двоје не могу да бирам. Бирам природу кад је лијеп прољећни или јесењи дан, пошто тада са својом породицом могу максимално да га искористим. Бирам вино када имам разлог да наздравим, не мора да буде велики разлог нити мора да буде опште познати разлог. Довољно је да је мени нешто битно, да са чашом вина наздравим било са породицом, било са пријатељима а могу и сам. Годи ми чаша вина и у смирај дана, када дјеца заспу, мада се то ријетко дешава откако сам добио другог сина”.
Воли путовања и као и сваки човјек у глави држи списак гдје би отишао када би се све коцкице поклопиле.
“Нисам човјек који одустаје од својих жеља, стрпљив сам и због тога мислим да ћу да све градове које сам у мисли уписао једном и да обиђем. Kолико ћу тада година имати, не знам, да ли ће дјеца жељети са мном путовати или само супруга, ни то не знам, али сам увјерен да човјек треба да има своје жеље које немају рок трајања и да треба као дијете тежити испуњењу, никада не одустајати јер живот није распоред ни план. Прочитао сам негдје: „Живот је оно што нам се дешава док га планирамо“ и тако и јесте”.
Синиша униформу ријетко мијења за цивилна одијела али када мора, супруга је та која се бави куповином.
“Рекох вам, традиционални сам Херцеговац. Битно ми је да се добро осјећам у ономе што обучем. За куповину одјеће и комбиновање боја, стилова задужена је моја супруга. То никако не спада у домен мог уживања. Али оно што ми је важно и што ме испуњава је дружење са пријатељима из младости. Иако нас живот носи на различите стране, свако из мога друштва има свој посао, своју породицу, ипак чувамо то друштво и без обзира на обавезе које свакодневно имамо, настојимо да се дружимо као некада. Да изађемо, да се видимо, да пријатељство не одржавамо преко телефона, него као кад смо били млади и слободни уживо. Саврмене комуникације су с једне стране олакшале одржавање међуљудских односа, међутим, ти односи постају хладни и дистанцирани, ништа не може да замјени онај осјећај кад сви заједно сједимо и присјећамо се догађаја из прошлости. Савремене комуникације не могу да замјене живу ријеч и због тога ми не дамо да се наше пријатељство сведе на вајбер”, закључује Лакета.
