ТРЕБИЊЕ │ „Деца из воде“, ЕКВ трибјут бенд из Београда, наступио је синоћ на љетној сцени Дома младих, на вечери сјећања на живот и стваралаштво Милана Младеновића, фронтмена легедарне групе „Екатарина Велика“.
У трочасовном програму „Сећање на Милана Младеновића – Као да је и даље ту!“ ређале су се пјесме из Младеновићевог опуса - са свих албума ЕКВ-а и састава „Шарло акробата“, а посјетиоци су имали прилику да погледају и ТВ филм аутора Марка Новичића „Дечак из воде“, те пројекције радова инспирисаних музиком ЕКВ-а, креативаца у различитим медијима, а које већ три године окупља удружење „Деца из воде“.
Музика која је била глас једне генерације наставила је да живи и даље, на цијелом екс-југословенском простору, па и међу генерацијама које не памте вријеме када је Милан Младеновић живио и стварао, а за оснивача удружења Александра Шарчевића - дјеца из воде сви су они којима је на неки начин ЕКВ био животна или стваралачка инспирација.
„На нашим манифестацијама се појављују и млади људи који су рођени чак и послије смрти Милана Младеновића. Разлог је, наравно, квалитет те умјетности и поруке које могу чути из тих пјесама, а који су ванвременске - односе се на животне теме и идеале, са којима се људи суочавају и које носе у себи невезано за вријеме у којем живе. Зато је за све нас - он и даље ту“, каже Шарчевић.
Приближити музику ЕКВ-а новим генерацијама управо је главна мисија бенда - истиче Луна Шкопеља, која у бенду „Деца из воде“ свира клавијатуре – дионице Маргите Стефановић, без којих би пјесме ЕКВ-а биле лишене непоновљивог штимунга.
„То је за мене један изузетан бенд са ових простора, који је у оквиру поп музике ипак његовао комплексније и интересантније форме. За Маги знамо да је била врстан виртоуз на клавијатурама – али је прилично мало свирала, јер се трудила да свира баш оно што треба, само оне тонове који треба да буду ту. То је оно што ја кроз овај наш бенд учим од Маргите“, каже Шкопеља.
Р.С.
