Уз мирис колача, јелку и празнични декор, топлину породичне атмосфере у вријеме Нове године и Божића све више допуњују и украси попут гнома, малених празничних вилењака. Одавно широко популарни широм свијета, нарочито у Скандинавији одакле и потичу, ови слатки патуљци све више своје мјесто проналазе и у нашој култури. Одликују се најприје љепотом и мекоћом, а брижно постављени уз јелку или у неком посебно одабраном кутку дома, додатно доприносе чаролији празника.
Осим што се сматрају заштитницима, због свог изгледа представљају и прави угођај у амбијенту. Могу бити свих боја и на разне начине украшени, од плишаних играчака до украса, производе се и индустријски у серијама, али свакако су најчаробнији када се праве из срца и обликују топлином душе онога ко их пажљиво креира.
Једна таква је Требињка Слађа Маврак, медицинска сестра у Болници Требиње, мајка двоје дјеце, која гноме прави тек пар година, а чија је неспутана имагинација на прву препозната – дар да од различитих тканина и материјала изњедри права чудеса. Припада онима који уживају у празничној атмосфери и украшавању дома, а жељевши да свом простору дода још мало магичности, почела је са израдом ових слатких патуљака. Како нам прича све се догодило спонтано, онако како се обично и испоље идеје вриједне дивљења.
„Волим осјећај који празници у мени буде. Украшавање јелке само по себи је празник, а откад имам дјецу, и чаробан тренутак у нашој породици. Гноми су ми увијек били слатки и покушала сам да направим једног, да дјеци уљепшам новогодишњи и божићни доживљај. И тако је прије пет година настао први, прилично различит од свих данашњих. Прошле године израдила сам их 25 и поклонила породици и пријатељима и, заправо на њихово инсистирање, одлучила да се овоме и озбиљније посветим“, започиње са нама причу Слађа, која је пред овогодишње празнике направила 40 гнома, сваки јединствено украшен, елегантан, њежан и лијеп на свој начин.
ПАТУЉАК СА СЕНТИМЕНТОМ
„Првог гнома направила сам као поклон својој дјеци, за Светог Николу када традиционално заједно китимо јелку. За њега је требало доста времена. Првобитно да израдим конструкцију да може да стоји и он је једини са ногама. Облагала сам га спужвастим памучним материјалом, какав се ставља у јакне и јастуке, све то обложила и сашила лутку. Онда га је требало обући. Сашила сам му панталонице, капицу и огртач, а потом додала браду и испао је одличан патуљак. И након пет година колико има да сам га израдила чувам га у кући и никада га не бих продала. Има сентименталну вриједност, веома је драг и мени и дјеци и има посебно мјесто поред наше јелке!“
Специфична страна њеног рада је што гноме ручно шије са изузетном прецизношћу. А уз инспиративни дух, тајну заната носи и у генима. Драгоцјено насљеђе од баке, преко мајке, свој креативни низ наставило је управо кроз Слађине вјеште руке.
„Одрасла сам у породици у којој се увијек шило. Бака је била самоука и шила је гардеробу за потребе породице, а моја мама је учила уз њу и са својих 13 година сашила прву хаљину. Није кројачица али зна лијепо да шије. Што се мене тиче, одувијек сам имала смисла за тај креативни дио, лијепо сам цртала и осмишљавала какав модел бих жељела да ми мама сашије. Она је била та која је моје жеље увијек успијевала да оствари“.
И баш попут доброг духа из бајке, од мајчине љубави развила се и нова креативна магија, која своју фасцинацију проналази у мноштву текстура скројених у суптилне и дражесне фигурице чијем празничном шарму и осјећају топлине мало ко може одољети.
„Наставила сам нашу женску породичну линију на један другачији начин, што ме чини заиста срећном. Идеја да почнем са израдом гнома синула је изненада, а када су људи почели да их купују и када сам видјела да мој труд и рад неко цијени, била сам толико одушевљена да сам пред новогодишње празнике покренула и страницу на Инстаграму са мојим именом, намијењену за презентацију свог рада. Искрено, нисам очекивала овакве реакције, да ће гноми побудити оволико интересовање!“
А како и не би када су њен занос и љубав према стварању љепшег свијета за себе и оне које воли толико упечатљиви, да не могу остати непримијећени. Стога су се малени вилењаци веома брзо отиснули и изван Требиња широм Херцеговине, у Црну Гору и Србију.
У односу на гноме какви се иначе израђују, Слађини су аутентични и по томе јер имају очи, што их чини, не само привлачнијим, него и живахнијим.
„Најљепши комплимент ми је свеукупна реакција на гноме коју сам доживјела и која не престаје. Сви су одушевљени и то је оно што ми сваки пут разгали душу, сазнање да је негдје неко препознао оно што радим из срца. Да би гноми били љепши када би имали очи указао ми је супруг, рекавши да му без очију дјелују тужно. И био је у праву, јер очи су огледало душе и можда баш оне мојим гномима дају посебност“, рече нам искрено, чиме увиђамо колико је љубави и енергије уткала у сваки дјелић процеса рада.
ПОСЕБАН ПОКЛОН ЗА ПОСЕБНУ РАЗРЕДНУ
„У скандинавској традицији вјерује се да ова добронамјерна бића чувају домове и доносе срећу, посебно зими па се зато највише и праве за Божић и Нову годину. Зато су и толико популарни, а мене радује што су и код нас препознати по лијепој и празничној симболици. Моји гноми су сви отприлике исте величине, а понекад правим и веће, попут једног који су дјеца наручила да израдим за њихову разредну, са жељом да јој дарују јединствен поклон. Бескрајно ме одушевило колико су дјеца дивна и креативна, а нарочито како знају да се радују ситницама и да радост дијељењем умножавају, што је и смисао сваког нашег празника!“
Каже нам да су јој за једног гнома довољна два сата. Понекад, задубљена у свој измаштани свијет, направи их и више од једног.
„Дешавало ми се да за један дан направим 10 гнома. Толико ме то опушта, скреће мисли на неке ведрије и љепше теме. Препустим се и на лијеп начин релаксирам. Израда није једноставна, тражи доста прецизности јер гноми морају имати чврстоћу да би могли да стоје, а све шијем ручно, без машине. Кројим капице, руке, њихов облик, притом водећи рачуна да изгледају уредно. Сви материјали и боје долазе у обзир, од памучних, вунених до шљокичастих. Браду правим од серџада од вјештачког крзна. То је читав спектар идеја, а све је ствар креативности како ћу уклопити боје и детаље. Поред тога, битно их је фино напунити да добију мекоћу и буду стабилни. Највише волим да правим различите и сви су уникатни, на свој начин украшени посебним детаљем, са свим на њима ручно сашивеним. Најсрећнија сам када се људи заљубе у њих!“
Осим на инстаграму, међу њеним пријатељима и људима сличних афинитета, Слађини префињени гноми представљени су крајем децембра и на новогодишњем Сајму локалних производа у Никшићу, гдје су доживјели лијепе реакције.
„Били су изложени на штанду са производима газдинства Шегрт из Аранђелова и Зорја сапуна, моје пријатељице и колегице са посла, на чему сам јој бескрајно захвална! Вољела бих и сама да се отиснем на сајмове и да их прикажем. Гноми су атракција за дјецу а воле их и одрасли. Могу се поклонити свима и лијепа су успомена. Засада их рекламирам преко инстаграма, а видјећемо шта ће вријеме донијети“.
У међувремену, сачувавши у себи ону искрену, дјечију радост према животу, посве ручно израдила је и Сњешка Бијелића, а размишља да почне да прави васкршње и јесење варијанте гнома. Безброј идеја већ има и вјерујемо да ће на њој својствен начин реализовати све своје замисли. До тада, Слађа Маврак је захваљујући божићним и новогодишњим вилењацима освојила многа срца, дизајниравши поклончић посве складан за разигран и ушушкан дом!
.jpg)
