ТРЕБИЊЕ l Породица Гордане Ђурковић биће 24. јула деложирана из стана у Главној улици, по рјешењу издатом на основу, тврди она – незаконите пресуде Основног суда у Требињу, по којој је стан у којем њена породица живи пуне 63 године, а притом је и уредно откупљен, власништво Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Ђурковићева тврди да у овом маратонском спору, који је њену породицу посљедњих 13 и по година коштао много живаца и новца, пуно штошта правно „не штима“, те да су још и најмањи проблем формалне неправилности - као што је чињеница да је одлука Основног суда, на основу које је донесено рјешење о деложацији, неправоснажна, јер је на њу, тврди Ђурковићева, још прије пет година уложена жалба Окружном суду, а коју овај суд, из за њу непознатих разлога - још није разматрао.
Главни је проблем што је спорни стан, површине 112 квадрата уз 90 квадрата подрумског простора, Епархији додијељен на основу, тврди она, незаконите одлуке посљератног руководства тада Општине Требиње, којом се Српској православној цркви враћа, путем института поклона, сва непокретна имовина на подручју општине Требиње одузета у поступку национализације.
Ђурковиће посебно збуњује правна недосљедност тадашње општинске администрације јер је, како појашњава Гордана, стан који је Општина поклонила цркви породица од те исте Општине Требиње законито и уредно откупила шест година касније.
„Овдје је тадашња Општина највише крива - јер је два пута прометовала једну исту некретнину: прво је поклонила, а затим је нама продала. Ми смо откупили стан 5. фебруара, уговор о откупу је овјерен 8. фебруара 2002. године. Након тога Епархија подиже тужбу против нас, а Основни суд 2009. године пресуђује у њихову корист. Судија Весна Ивковић Епархију проглашава власником на основу уговора о поклону коју је тадашњи предјседник Општине Требиње Божидар Вучуревић донио 3. маја 1996. године“, појашњава Ђурковићева.
Она истиче да је одлука о поклону национализоване имовине незаконита „јер те 1996. године на снази није био закон о реституцији“, те што „Закон о измјенама и допунама Закона о промету непокретности строго прописује да друштвено-правно лице може одузимати власништво само уз претходну сагласност Владе“.
„Одлука је објављена у Службеном гласнику РС – са тврдњом да су за њу имали сагласност Владе РС, што је такође нетачно. У моменту поклона Општина ту сагласност није имала, него је она затражена четири мјесеца касније – на сједници наводно одржаној 9. септембра 1996. године. Наравно, не може се ретроактивно примјенивати та сагласност зато што закон на који се они позивају то не прописује“, каже она.
Ђурковићева истиче да јој је од почетка документа који потврђује сагласност Владе технички, и поред печата и потписа, био сумњив, након чега је од тадашњег премијера Гојка Кличковића затражила провјеру и добила увјеравања да је поменута „одлука верзирана и да је његов потпис злоупотребљен“.
„Још нешто, та одлука владе о сагласности никада није објављена у Службеном гласнику – а самим тим је неважећа“, тврди Ђурковићева.
Гордана Ђурковић, која су стану живи са седамдесетчетворогодишњим болесним оцем и мужeм „који је три пута рањаван у протеклом отаџбинском рату“ новинарима каже да нема намјеру да исели из стана до 24. јула у 8 часова, када је заказана деложација, тим прије, додаје, што је њена породица још уписана као власник поменуте имовине.
„Да је другачије, стигло би нам рјешење о брисању власништва“, каже она.
Р.С.
