„Болест је старија од живота, а лијечење једно од најстаријих човјекових занимања“, написао је доктор Владимир Станојевић, српски историчар медицине. Још од праисторије су људи непрестано унапређивали своје методе и приступе у борби против болести и то је довело до развоја савремене медицине и бројних медицинских дисциплина које познајемо.
Данас, радиологија, као једна од најважнијих грана савремене медицине, игра кључну улогу у дијагностици и лијечењу бројних болести. Од својих почетака омогућава љекарима да завире у унутрашњост људског тијела без потребе за инвазивним процедурама. Овај напредак је допринио развоју медицинске праксе и значајно побољшао исходе лијечења. Ипак, чини се да се радиологија најчешће повезује са ултразвучним прегледима, како дијагностичким тако и превентивним, а управо се превентивни ултразвучни прегледи сматрају кључном методом за спречавање многих болести.
Добробит пацијената је приоритет тима Службе за радиолошку дијагностику
„Медицинска радиологија је грана медицине која се бави примјеном разних врста зрачења у циљу дијагностиковања и лијечења стања, односно болести, а различите радиолошке технике нам омогућавају визуализовање људског тијела изнутра како би се открило постојање патолошких промјена и како би се исте адекватно и правовремено лијечиле. То је у основи бит радиологије и оно што је и мене као љекара заинтересовало, усмјерило и опредјелило да се након основних студија усавршавам у овој области“, прича нам докторица Радмила Илић, која је начелник Службе за радиолошку дијагностику три године.
„У Болници Требиње, Служба са радиолошку дијагностику обухвата кабинет за класичну радиологију, кабинет за ултразвучну дијагностику и кабинет за ЦТ дијагностику. У оквиру ова три кабинета обављају се бројне процедуре: класична и специјална радиографисања и радиоскопски прегледи, ултразвучни прегледи абдомена, уротракта, дојки, врата, меких ткива и зглобова као и компјутеризовани томографски прегледи свих регија тијела у нативним и контрастним студијама. Служба за радиологију тренутно посједује два шеснаестослајдна ЦТ апарата, три дигитална РТГ апарата, аналогни мамограф, те ултразвучни апарат, а од прије непуних годину дана је омогућено слање дигиталне слике на даљину путем ПАЦС система па је тако наша Служба добила могућност консултовања са другим дијагностичким центрима што нам је од великог значаја“, ријечи су докторице Илић.
У Служби за радиолошку дијагностику поред докторице Радмиле Илић, ради и доктор Петар Гаџа док су три докторице, Милица Ружић, Александра Мркаић и Милица Капор, на специјализацији и, према ријечима начелнице, Служба ће доживјети велики напредак када се врате као свршени љекари радиолози. Поред љекара и специјализаната, Службу чини и седам радиолошких техничара: Бојан Богдановић, Смиљана Митић, Срђан Шакотић, Немања Вуковић, Наташа Перишић, Снежана Пујић и Марина Дреч, затим три медицинске сестре: Славица Буђен, Љиљана Ковачевић и Биљана Новчић, и хигијеничарка Драгана Грубачић.
Докторица Радмила Илић, начелник Службе за радиолошку дијагностику
„Мали тим људи, али одабран да успјешно, уиграно, тимски, професионално и увијек спремно одговори на све потребе и захтјеве из радиолошких области, а све у циљу користи и добробити свих пацијената који гравитирају ка нашој установи. Посао у нашој Служби захтјева посвећеност, велику одговорност и пожртвованост сваког појединца у нашем тиму, јер само тимским радом можемо успјешно да одговоримо на своје обавезе, прије свега људске и моралне, у најхуманијој професији. За свакога од нас је велика жртва да поред редовног рада, 15 дана у мјесецу будемо доступни и на услузи 24 часа дневно јер у свему томе испаштају наши лични животи и породице, али смо свјесни важности и неопходности наше дијагностичке услуге и самим тим се лакше носимо са свим изазовима“.
Како докторица Илић истиче, све је већа стопа раста обољелих у готово свим гранама медицине, како у свијету тако и код нас, што посљедично изискује све већу потребу за дијагностичким процедурама у циљу благовременог откривања, лијечења и праћења стања обољелих.
„Охрабрујуће је видјети како се свијест и одговорност нашег становништва подигла на виши ниво, што се огледа у све већем броју превентивних прегледа. Наши суграђани, без обзира да ли се ради о старијим или млађим категоријама, све више воде рачуна о свом здрављу, што указује на рушење психичких баријера страха и стида. Управо се тим превентивним прегледима постиже рано откривање ризичних фактора и преканцерогених лезија, а самим тим се постижу и бољи резултати лијечења и већа успјешност изљечења“, прича нам начелница Службе видно задовољна што су апели радиолога и онколога имали резултата и утицали на свијест људи.
Чини се, ово је и један од начина којим ће се смањити број тешко обољелих и смртних исхода међу пацијентима који су имали велику шансу за изљечење, али су је себи ускрате одлагањем или избјегавањем превентивних прегледа. На концу, одлазак код било ког љекара не треба да буде баук него потреба и апсолутно нормална ствар.
„Чињеница је да је посао радиолога и других стручњака у дијагностичким гранама медицине изузетно одговоран јер представља основу за лијечење пацијената. Правовремено препознавање обољења је кључно за успјешну терапију, а само сазнање колико живот пацијента зависи од нашег налаза изазива огромну дозу континуираног стреса који нас непрестано прати гдје год да смо, без предаха. Чињеница је да се свакодневно суочавамо са дијагностиковањем тешких обољења и пред нама је осјетљив задатак да пацијенту саопштимо налаз, охрабримо га и упутимо на даље претраге и процедуре лијечења, а притом му дајући људску и професионалну подршку у његовој предстојећој и изузетно тешкој животној борби. На крају дана често одлазимо кући растројени и под утиском разних дијагноза које смо морали саопштити пацијенту“, прича докторица Илић.
Докторица Радмила Илић и медицинске сестре Славица Буђен, Љиљана Ковачевић и Биљана Новчић
Тренутно, према ријечима начелнице Службе, листе чекања за класичну радиологију и компјутеризиовану томографију не постоје, док нажалост, због актуелног недостатка кадра у Служби, постоје листе чекања за ултразвучну дијагностику за чије функционисање велики допринос дају и наше колеге са других одјељења. Ултразвучни кабинет тренутно одлично функционише захваљујући помоћи доктора Драгана Чичковића, докторице Сање Ђурић, доктора Марка Бакмаза и доктора Горана Андријашевића.
Цијели тим Службе за радиолошку дијагностику свакодневно тежи напретку и проширењу знања и видика из области радиологије те редовно посјећују конгресе, едукације и семинаре у регији и окружењу. Радиологија све више напредује па самим тим свака едукација је од круцијалног значаја за докторе радиологе.
„Са новом болницом планирана је нова и савремена опрема која ће бити велика одскочна даска за нашу Службу, али и велика обавеза, одговорност и задатак да је што боље користимо и искористимо за добробит здравља наших пацијената. Зато пред нама стоје бројне едукације, велики труд и рад уз вјеру и наду да ћемо тиме допринијети очувању здравља и успјешнијем лијечењу наших пацијената. Посебно нас радује проширење наше Службе из области МРИ дијагностике која ће нашим Херцеговцима много олакшати и убрзати пут до адекватне дијагнозе, због које тренутно морају путовати у удаљене дијагностичке центре“.
Да би Служба успјешно функционисала кључна је сарадња радиолога и главног радиолошког техничара што, рекли бисмо, не представља проблем у требињској Служби за радиолошку дијагностику. Ведри и насмијани, одају утисак да им ниједан посао и задатак не пада тешко и да су увијек спремни да тимски ураде све што је неопходно како би се пацијентима пружила правовремена и тачна дијагноза. Зато је неопходно представити и главног радиолошког техничара у Болници Требиње, Бојана Богдановића, који више од 30 година ради у овој Служби, а функцију главног техничара обавља од 2002. године.
Бојан Богдановић, главни радиолошки техничар
„Позив који сам изабрао је спој технике и хуманости односно информатике и медицине. Овај посао је изузетно тежак и одговоран и захтјева цјелодневну ангажованост и посвећеност. Поред тога, за медицинске техничаре у овој Служби је веома значајно да иду у корак са медицинским и информатичко-технолошким иновацијама које су у посљедњој декади доживиле убрзани напредак. Дакле, задужења главног техничара, али и других техничара су планирање и припрема протокола снимања и њихово извођење, затим одржавање апаратуре и заштита, како пацијената тако и лична од X зрачења. То се, поред формалног образовања, постиже перманентном едукацијом прије свега личном, али и посјећивањем конгреса, симпозијума и разних типова едукације. Сљедећа степеница у развоју Службе је опремање исте МР-ом“, прича нам главни техничар.
Бојан наглашава важност посвећености свом послу и пацијентима, као и љубав према позиву који је изабрао јер су управо те двије ставке основа за сваки напредак и успјех.
„Поред тога једна од кључних ствари је тимски рад и колегијалност без чега је успјех у медицини скоро немогућ. У нашем послу је тимски рад између радиолога, техничара и медицинских сестара почетак и крај свега и уколико ми као тим не можемо да функционишемо ни Служба не може да буде ефикасна колико би требало“, прича нам Бојан.
„У нашој струци се напредак одвија такорећи свјетлосном брзином што је посљедица енормно брзог развоја технологије. С обзиром да би у новој болници требало да имамо нову и модерну опрему, реално је да очекујемо и да ће наше услуге бити на једном вишем нивоу и да ћемо брже, боље и квалитетније одговарати на потребе наших пацијената“, закључује Богдановић.
Медицинска радиологија представља кључну грану медицине која омогућава прецизну дијагностику и ефикасно лијечење различитих болести кроз примјену разних врста зрачења. У Болници Требиње, Служба за радиолошку дијагностику пружа широк спектар услуга укључујући класичну радиологију, ултразвучну и ЦТ дијагностику. Ова служба, под вођством докторице Радмиле Илић, се константно усавршава и напредује, а све са циљем да пацијентима пруже што квалитетнију здравствену услугу.
.jpg)
