Смоква изникла из зидина, у непосредној близини Музеја Херцеговине, више је од обичног дрвета.
Не плијени само својом крошњом и слатким плодовима, већ је постала и мјесто окупљања и дружења.
У љепоти смокве данас је уживала и Божана Зеленков (88), рођена Вујић, из Јајца, наставник историје и географије те српскохрватског језика у пензији, а која живи на релацији Јајце - Беч - Марибор - Требиње.
„Одушевљена сам Требињем, импресионирана сам вашом природом, ријеком Требишњицом, околином, људима. Јајце, мој родни град, и Требиње личе по старини и уређењу. Мој покојни супруг и ја, са дјецом, раније смо, на пропутовањима, често и радо долазили у Требиње, и толико смо били одушевљени љепотом града да смо купили стан 2017. године у насељу Луч. Од тада је град далеко љепши него када сам тек дошла“, прича ова крепка старица, иначе сестра Лазара Вујића, власника чувене Галерије „Висконти“ у Љубљани, са којом Град Требиње и наше установе културе деценијама сарађују.
Сматра да сви Требињци треба да чувају природно богатство којем смо окружени.
„И ова смоква, коју годинама његује фризерка Новка Пешић је чудо природе. Рекла сам – не дајте да посјеку смокву, сјетимо се чувених стихова чика Јове Змаја – гдје год нађеш згодно мјесто, ту дрво посади, јер дрво је благородно, па ће да награди. Дивна је и ова громада од камења поред смокве, видим да се и зид поправља. Зато треба да његујемо све што нам је природа дала“, каже Зеленков.
Истиче да радо истражује скривене љепоте нашег града.
„Обожавам да шетам, волим природу од дјетињства, а радо сам и ученике водила у природу, током наставе. Нарочито волим да шетам по вашим уличицама, махалама, то ме јако подсјећа на Јајце. Радо одем и у насеље Хрупјела, до цркве која је изграђена на мјесту некадашње оружарнице, јер ме то нарочито интересује, с обзиром да сам и историчар“, прича за Радио Требиње.
Љубав према Требињу пренијела је на потомство – на кћерке Сузану и Ољу, унуку Сару и унука Стевана и два пранука Севан Александра и Лева, који живе у Торонту.
„И кћерке, унуци и праунуци радо долазе у Требиње. Мој праунук ми каже - нонана, овдје је тако лијепо, овдје бих живио, и кћерке су одушевљене градом, тако да ће се највјероватније одлучити да живе и у Требињу. До тада, не намјеравам да одем одавде ускоро, хоћу да уживам у вашим дивним предјелима“, истиче Божана Зеленков.
