ТРЕБИЊЕ │ Градски одбор СНСД-а Требиње реаговао је данас на јучашње саопштење Градског одбора СДС-а Требиње.
И саопштење СНСД-а преносимо у цјелости:
Није требало да прође много времена, а да се на аргументе Луке Петровића, предсједника Градског одбора СНСД-а Требиње и генералног секретара СНСД-а, огласи информативна служба требињског СДС-а. У тексту пуном фраза напада се „гебелсовски стил“ највеће политичке партије у Републици Српској, ни три дана након објављивања доказа о коруптивним радњама у којим су ангажовали Небојшу Вукановића, савјетник замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и предсједника СДС-а, Младена Босића. На несумњиве материјалне доказе, поткријепљене свједочењима учесника заједничких радњи, из СДС-а одговарају „најавама“ откривања крупних криминалних афера и хапшења високопизиционираних припадника СНСД-а, ДНС-а и СП-а, а све без иједног аргумента, или макар наговјештаја да се о тој теми озбиљно размишља. О корупцији „тешкој“ 50.000 евра, жртвовању Небојше Вукановића, конспиративним састанцима по београдским, новосадским и сарајевским ресторанима - ни ријечи. Изгледа, мач правде СДС-а не намјерава сјећи властито тијело. Је ли то принцип једнакости и равноправности за који се ова странка залаже, или је све фикција руководства прожета личним интересима и патолошком жељом за влашћу?
Кључни политички терет актуелног СДС-а, који у јавности неоправедно својата заслуге изворног СДС-а у „херојском времену страдања и стварања Републике Српске“, јесте постратна агонија наше привреде, обиљежена пљачкашком приватизацијом и пропашћу бројних предузећа. Не треба посебно подсјећати да је управо управљачка структура СДС-а и ПДП-а смртно пресудила требињским гигантима Лучу, Новотексу, Металцу и Неимарству, а до ивице колапса довела систем Индустрије алата. Електропривреда Републике Српске до 2006. године и доласка СНСД-а на власт биљежила је искључиво губитке, пријетила јој је приватизација, а о озбиљности кризе свједочили су и протести њених радника, одржани 2005. године на платоу Дома културе. Економско урушавање Републике Српске у томе периоду, на жалост, било је само дио општег пропадања овога ентитета, на чије је темеље, невјешто брањене с позиције тадашњег предсједника Драгана Чавића, бескрупулозно насртао високи представник Педи Ешдаун. Није лако заборавити грч олакшања на Чавићевом лицу, који је данас један од најгласнијих идеолога Савеза за промјене, док је предавао власт Милораду Додику, тражећи спас са функције којој није био дорастао. Требамо ли поново, и након таквог искуства, вјеровати истим људима, данас још сигурнији да се не боре за Републике Српску, него против њених легитимно изабраних представника? Требамо ли вјеровати људима који су спремни да се удруже и са црним ђаволом и да искористе сва његова лукавства да неће, ако се докопају власти, заједно с њим и његовим лукавствима управљати Републиком Српском. Одговор је да таква будућност Републици Српској не треба јер је гараниција њене пропасти, а њени грађани су у њу исувише уложили да би дозволили такав сценарио. Лидери опозиције нису зрели за власт него за политичку пензију, јер када одбијају да се боре у складу са демократским принципима, мораће схватити да ни тоталитане методе нису прихватљиве у XXI вијеку.
Информативна служба СНСД-а Требиње
