У оквиру акције „Мој јунак са Солунског фронта“ коју је покренуло уредништво портала kajmakcalan.rs, a поводом 110 година од битке на Кајмакчалану, доносимо Вам причу Богдана Тркље, потомка једног од хероја Солунског фронта - Саве Тркље из Херцеговине, околина Билеће.
Сава Тркља рођен је 14. августа 1861. године у планинском селу Хоџићи (засеок Скакавци), општина Билећа. Живот му је од раног детињства био обележен тешким искушењима: отац му је убијен када је имао око 10 година, а стриц их је избацио из куће. Са мајком, братом и сестром живели су у штали, па у колиби у планини. Учествовао је у Херцеговачком устанку 1881/82, након чега је село спаљено, а они су бежали према Црној Гори.
Пре Првог светског рата бавио се земљорадњом, имао је 11 деце, од којих је четворо умрло у детињству. Када је рат почео, Сава, његов брат Радоје и најстарији син Шпиро (тада око 16 година) прешли су у Црну Гору и пријавили се као добровољци. Аустроугарски Шуцкори спалили су село, а жене и децу одвели у логоре (Требиње, Добој, Шопроњ).
Сава је учествовао у борбама, укључујући и битку на Троглаву код Корита 1915. године. Након повлачења преко Албаније, преко Крфа је стигао на Солунски фронт. Борио се код Горничева, а потом на Кајмакчалану – једној од најтежих битака Првог светског рата. На висинама преко 2.500 метара, у киши, снегу и блату, српски војници, међу којима и припадници Дринске дивизије и добровољачки одреди, водили су жестоке борбе за врх. У тој бици његов син Шпиро је тешко рањен. Сава је са њим отишао у Солун, а потом у Француску (Марсеј), где је Шпиро даље лечен. Сава је остао у Француској, радећи на грађевини, верујући да му је породица страдала. Син Шпиро је касније погинуо павши са скеле.
Вративши се кући око 1920/21. године, Сава је затекао само темеље куће. Срећом, пронашао је супругу Стану и део породице у склоништу. У 64. години добио је још једног сина, Вукоту, који је рођен када је његова жена имала 53 године. Сава Тркља преминуо је 18. августа 1933. године у 72. години живота.
Прича о Сави Тркљи само је једна од многих које сведоче о пожртвованости, издржљивости и љубави према отаџбини солунских јунака. Његова судбина је симбол страдања и тријумфа српског народа у Великом рату и зато, хвала му!
