Став Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика о сличности ситуације Српске и Косова учвршћује позицију Београда у вези са Косовом, сматра бивпи шеф дипломатије СР Југославије Србије Владислав Јовановић.
- Инсистирање Додика на сличности ситуације Републике Српске и Косова, објективно јача нашу позицију у процесу рјешавања питања Косова и Метохије. Јер, тако се врши индиректан притисак на Запад. Ако се играју превише са пламеном, могу и сами да се опеку - истакао је Јовановић.
Он је додао да то учвршћује позицију Србије у даљем току преговора са Приштином, јер допушта да српска страна буде истрајнија и чвршћа у одбрани српског принципијелног става да су Косово и Метохија интегрални дио Србије "и да то морају да буду и као коначно рјешење у разговорима".
Према његовим ријечима, то што је Додик рекао није ново, пошто је то више пута изјављивао, али је ново то што је предсједник Србије Александар Вучић реаговао и рекао да очекује план од Републике Српске написмено.
- То јесте нешто ново, али не би требало да се схвати на драматичан начин. Чињеница је да на Балкану није могуће логички прихватити да се једној мањинској заједници која се насилно истрже из своје матичне земље дарује држава, а да се то исто право оспорава другим заједницама на Балкану - рекао је Јовановић за "Спутњик".
Он је напоменуо да свијет дуго покушава да Косово представи као преседан, али да је очигледно да је ту формулацију демантовало вријеме и дешавања.
Према његовим ријечима, покушај Запада да се косовски случај објасни као јединствен и да је признање Косова посебно и неупоредиво са другим случајевима, само је постала флоскула.
Бањалучки професор међународног права Милош Шолаја подсјећа да је Република Српска још током рата у БиХ стекла међународноправни субјективитет, те да је као једна од преговарачких страна у дејтонским преговорима добила виши ниво међународног субјективитета.
- Република Српска је унијела конститутивну вољу у политички и уставни систем у БиХ, а оно што је Дејтоном још добила су границе. Свако ко је хтио да од Косова и Метохије направи државу, која се притом самопрогласила, а која упркос свему још нема међународно признање, морао је да води рачуна о томе да то може да се одрази и на Републику Српску - сматра Шолаја.
Он је додао да се о томе причало, али да сада постоји став који је показан у Бањалуци - јавно и експлицитно.
- Оно што може да представља проблем је Анекс четири, Устав БиХ, који је додатак Дејтонског мировног споразума и по коме нико нема права на одвајање. Али, чињеница је да у складу са међународном праксом то може да деси почев од самог референдума до права на сецесију, с тим што је Косово управо примјер - објаснио је Шолаја.
Шолаја не сматра да Република Српска жели да се припоји Србији, као што /самопроглашено/ Косово изражава афинитете да се уједини са Албанијом у неком тренутку.
- Република Српска је у стању вин-вин позиције, а досадашња политика Српске је била да се по националном принципу солидарише са циљевима Србије. У случају да Косово заиста постане држава и да се Србија притисне у том правцу, а очигледно је да се на томе и ради, тада би Српска изашла с јасно израженим ствовима у принципу самосталности и независности - рекао је Шолаја.
Сљедећи сусрет Вучића и Додика најављен је за 4. и 5. август када ће заједнички бити обиљежено страдање Срба у војној акцији хрватске војске "Олуја".
Додик је рекао, након састанка са Вучићем у Бањалуци да, ако Косово остаје у Србији, онда и Република Српска остаје у дејтонској БиХ, а ако буде другачије, свијет треба да зна да је Српска ту и да има иста права као и остали.
Додик је најавио и да би питање статуса Републике Српске могло да добије и званичну формулацију кроз Скупштину Републике Српске.
