kafa.jpg (169 KB)

Постоји неколико претпоставки о почецима коришћења кафе као напитка и све оне у себи садрже, у већој или мањој мери, елементе легенде. Најпопуларнија је она која каже да је етиопски пастир Калди једног дана приметио да се његове козе „чудно“ понашају пошто су се најеле бобица с њему непознатог грма.

Како су животиње постале прилично живахне Калди је и сам одлучио да проба необичне плодове и закључио је да му они враћају снагу, па је своје откриће поделио с коптским свештеницима из оближњег манастира.

 „Кафа представља најчешће коришћени стимуланс и код нас и у свету. Њена активна супстанца кофеин је благи стимуланс централног нервног система и он утиче на будност, односно повећава ниво будности. Утиче повољно на расположење и памћење“, објашњава психијатар др Александра Дутина са клинике „Лаза Лазаревић“.

„Са фармаколошког аспекта носећа супстанца у кафи је кофеин, који је алкалоид из групе психостимуланаса који делују стимулативно и на централни нервни систем, али и на многе друге: кардиоваскуларни, гастро-интестинални тракт и у том смислу испољава фармаколошке ефекте“, наглашава фармаколог доц. др Јанко Самарџић са Медицинског факултета у Београду.

За многе, кафа је много више од напитка.

„Кафа је део неких свакодневних ритуала које људи упражњавају, а ритуали су важан део живота. Људи се уз ритуале ослобађају стреса, опуштају и подиже се ниво задовољства“, тврди др Александра Дутина.

Уз кафу се будимо, радимо, проводимо најдраже тренутке са породицом и пријатељима. Питање које многи постављају: да ли је кафа заиста тако црна као што изгледа?

„Кафа је напитак без којег многи не могу да започну свој дан. Има и позитивне и негативне ефекте. Ако бисмо кренули од позитивних, јесте повећање радне способности и тонуса, има диуретско дејство, па на тај начин може да доведе до смањења крвног притиска“, напомиње специјалиста исхране др Верослава Станковић.

„Иако је последњом студијом из Велике Британије, која је обухватила пола милиона становника, показана повезаност између узимања кафе и дужине животног века, у смислу афирмативних позитивних резултата, али и сами аутори и сви експерти се слажу да су потребна додатна испитивања“, наглашава доц. др Јанко Самарџић са Медицинског факултета у Београду.

Да ли је кафа добра или лоша за нас, зависи и од количине коју попијемо.

У великим количинама може да доведе до надражаја централног нервног система система, убрзаног рада срца и хипертензије. Зато кафу треба конзумирати у чистом стању, без икаквих додатака, шећера и млека и у умереним количинама.