Из његовог пера настало је на хиљаде пјесама и све их чува као вјерне свједоке живота једног боемског номада, а своје стихове радо поклања свима који желе да чују искрену и чисту поезију.
Ово су ријечи које најбоље описују Божу Божића из Бијељине, који свакодевно и посвећено брине о чистоћи града као радник у бијељинском Kомуналном предузећу. Али он је много више од тога. Божо је вјечити сањар и пјесник, који свој животни пут прелама кроз стихове и управо прича о овом умјетнику, коју јепрослиједила његова суграђанка Николета Петровић, нашла се међу награђенима у оквиру конкурса "Супер људске приче", који је организовала компанија Супернова.
- Поезију пишем од малих ногу. Одувијек. Чини ми се да чим сам знао сва слова, да сам кренуо и стихове помало да пишем - каже Божо и додаје кроз смијех да је због стрипова научио да чита и пише још прије поласка у основну школу.
Имао је срећу, како истиче, да му је учитељ био Богдан Госпић, због којег је у раном дјетињству заволио умјетност и поезију.
- Сјећам се, у другом разреду основне школе учествовао сам у једној дјечијој представи, а одмах потом, кренуо и да читам роман Робинзон Kрусо. Сви су углас викали на мене да сам премали за једно такво дјело и да идем вани да се играм - присјећа се Божо, који их тада није послушао, већ је наставио да чита и да пише, а инсипрацију за своју поезију тражио је свуда око себе.
Гдје год се окрене и данас проналази моменат за рађање нове поезије, али га понајвише последњих година, како наглашава, инспирише апсурдни хилизам и вјера. Његова пјесничка путовања често се ослањају и на лична искуства, попут студентских дана у Београду и агроекономије коју никада није дипломирао, јер га је, како каже, боемски живот одвео на потпуно другу страну.
И док се кроз његове стихове преплићу сјећања са стварношћу, Божо поручује да ће упркос свему да настави свој пјеснички ход, увијек у потрази за новим изразима љепоте.
- Мора да се ради, јер од нечега мора и да се живи. Али живот без поезије није живот – истакао је Божо, који се веома позитивно изненадио када му је саопштено да је прича о њему, његовом животу и поезији препозната и награђена у оквиру конкурса “Супер људске приче”.
- Све мање људи читају, а још мање пишу. А посебно је мало оних који воле и пишу поезију. Ви сте међу ријеткима који су на овај начин дали признање мом раду и хвала на томе - додао је скромно Божо.
На конкурс “Супер људске приче” у организацији компаније Супернова пристигао је импресиван број прича од стране аутора који су са поносом представили своје јунаке и свакодневне мале хероје.
Циљ овог пројекта јесте да се пронађу и представе талентовани, инспиративни, храбри и хумани људи, који својим понашањем мијењају животе других на боље, а наше окружење чине љепшим мјестом за живот.
