Око 20% жена доживи неки облик постпорођајне депресије, што значи да ако познајете пет мајки, знате једну која је доживјела постпорођајну депресију или неку другу промјену расположења у трудноћи или након порођаја. У питању су искуства која доживи велики број жена у постпорођајном периоду, међутим најчешће оваква искуства никада не буду изговорена, већ се са њима породиље носе саме у тишини, чиме се депресија продубљује.
Многе мајке у постпорођајном периоду осјећају се изоловано и искључено из свијета одраслих, чак и када су окружене породицом и пријатељима.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, депресија ће бити друга најчешћа болест у свијету, а постпорођајна депресија, као њен облик, не утиче само на ментално здравље мајке већ и на психолошки, когнитивни, неуролошки и моторички развој дјетета. Посљедице су огромне како по жене тако и по само друштво. Самоубиство, као најекстремнија посљедица постпорођајне депресије, представља водећи узрок смртности породиља у свијету, па ни БиХ није изузетак када је ријеч о овим трагичним случајевима.
Гост овоседмичне емисије о здрављу “Пулс” је Александар Пејић, психијатар из Бањалуке, са којим је Далиборка Радановић разговарала о томе шта је постпорођајна депресија, како настаје, који су фактори ризика, постоји ли постпорођајна депресија код мушкараца те како помоћи породиљама да лакше преброде постпорођајни период.
.jpg)
