ucionica-skola.jpg (143 KB)

Министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић изјавила је да је све спремно за почетак нове школске године у Српској, наводећи да је љетни распуст искориштен за обнову и адаптацију школских објеката и рад на увођењу новина у наставни процес како би ученици на ефикаснији начин добијали нова знања, а школе продуковале кадар који ће бити потребан тржишту рада.

- Све је спремно за нову школску годину и 2. септембра све основне и средње школе у Српској почињу са наставом. Имамо око 89.000 основаца и око 39.000 средњошколаца. Сви услови да би настава почела на вријеме су испуњени и могу да пожелим срећан почетак нове школске године и да наши ђаци буду вриједни и заједно са учитељима, наставницима и професорима стекну нова знања - рекла је Тривићева у интервјуу Срни.

Она је истакла да су у паузи између двије школске године радили на неколико поља, а базирали су се на инвестиције како би искористили љетни период за обнову, реконструкцију и адаптацију школских објеката и простора који захтјевају редовно одржавање и инвестиције.

- Имали смо и нове инвестиције као што је доградња објекта Основне школе `Бранко Радичевић` у Бањалуци са осам нових учионица и дјеца ће коначно радити у двије, а не у три смјене. У Источној Илиџи је у току изградња фискултурне сале. Циљ нам је да обезбиједимо најбоље могуће услове у којима учитељи наставници, професори и ученици могу несметано да обављају наставу - каже Тривићева.

Она је подсјетила да је Влада Српске ове године за те намјене издвојила 1,8 милиона КМ, а када се томе дода новац који су обезбиједили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, локалне заједнице и Влада Србије укупно су за инвестиције на располагању 9,2 милиона КМ.

Говорећи о новинама у наставном процесу, Тривићева је напоменула да је у Српској урађен први дигитални уџбеник за основну школу.

- Ријеч је о уџбенику географије за шести разред основне школе и овај пилот пројекат ће бити уведен у 12 основних школа да бисмо видјели како ће то прихватити наставници и дјеца. Приликом обуке наставника сам се увјерила да могу да прате све што диктирају технолошке промјене. Сигурна сам да ће на радост дјеце на другачији начин добијати нова знања - нагласила је Тривићева.

Према њеним ријечима, у средњем образовању је циљ да школе продуковале кадар који ће бити потребан тржишту рада како би и на тај начин био остварен позитиван утицај на развој привреде.

Тривићева је навела да су крајем претходне школске године, уз напоре Привредне коморе, Занатско-предузетничке коморе и Уније удружења послодаваца Српске, потписали споразум о сарадњи којим је дефинисано увођење ученичке праксе код послодавца.

natalija-trivic.jpg (134 KB)

- Жељели смо да повежемо школе и ученике са привредом како би ученици имали плаћену праксу. Послодавци су прихватили да ће обезбиједити све што је неопходно за обављање праксе, а један сегмент је едуковање ментора у предузећима који ће радити са дјецом. То је добар спој и они који након завршетка средње школе не буду хтјели да наставе са образовањем имаће могућност да остану у компанијама и добију запослења - рекла је Тривићева.

Она је додала да је љето искориштено и за припреме реформе образовног система, те да је одржана тематска сједница Владе којој је присуствовала и предсједник Српске и на којој је исказано опредјељење да је Република Српска спремна за искорак у развоју система образовања имајући у виду да данас живимо у потпуно другачијем времену него раније.

- Јавила се потреба да стварамо нову школу за ново доба. Морамо едуковати учитеље, наставнике и професоре да иновирају наставне планове и програме и проводе интерактиван процес наставе. Дјеца морају да имају исход знања, односно да оно што науче могу и примјенити, а не репродуктивно знање. Морамо их научити како да уче - нагласила је Тривићева.

Говорећи о дигитализацији наставног процеса, Тривићева је истакла да је још 2012. године у свим основним школама у Српској проведен пројекат "Доситеј" који је базиран на опремању учионица информатичком опремом.

- У наредне три године Министарство просвјете и културе ће наставити са дигитализацијом, опремањем информатичком опремом и увођењем интернета у све школе. Српска ће захваљујући Влади Србије добити на поклон 500 дигиталних учионица које подразумијевају одређене технологије и опрему. Доставили смо списак школа, у процесу смо усаглашавања и приводимо крају договор у вези са набавком, испоруком и другим питањима које треба да уради Србија - рекла је Тривићева.

Осврнувши се на знање које стичу ђаци, Тривићева је подсјетила да вредновање знања ученика обављају у континуитету.

- Прошле године је покренута пробна мала матура. Ове године је реализована у половини школа, а сљедеће године очекујемо да ће обухватити све школе како бисмо се припремили за школску 2021/2022. годину и да би након полагања мале матуре то било вредновано приликом уписа дјеце у средње школе - каже Тривићева.

Она додаје да се комплетни резултати малих матура и екстерног тестирања очекују у децембру, али да за сада показују да се ученици налазе на нивоу од прошле године и да имају очекивано знање када је ријеч о српском језику, док је математика нешто слабија и треба додатно радити са дјецом.

Говорећи о положају просвјетних радника, Тривићева је нагласила да су сва средства уложена у просвјету инвестиција, а никако трошак.

Она је истакла да би вољела да запослени у систему образовања буду боље плаћени јер је то захтјеван посао и да су ти људи свој живот посветили едуковању будућих генерација.

- У протеклих десет година није било повећања плата, али смо успјели то покренути са мртве тачке и од 1. јануара ове године повећали плате наставницима и стручним сарадницима са високом стручном спремом за осам одсто - навела је Тривићева.

Према њеним ријечима, то повећање је на годишњем нивоу износило око 22 милиона КМ.

- На тај начин смо показали да разумијемо проблеме и да је дошло вријеме да се плате просвјетних радника морају изједначити са платама запослених у јавној управи. Морамо уважавати њихов рад, труд и улогу коју имају - рекла је Тривићева.

У складу са меморандумом који је Влада потписала са Синдикатом образовања, науке и културе, каже Тривићева, преостаје да се сваке године ради на повећању плата како би оне биле изједначене са платама запослених у јавној управи, сходно стручној спреми коју имају.

- Сигурна сам да ће тај процес бити настављен, али све ће зависити и од расположивих средстава. Веома је важно да смо свјесни да морамо улагати у систем образовања и опредјељење Владе је да иде у том правцу - поручила је Тривићева.