Поводом обиљежавања великог јубилеја, 60 година добровољног давалаштва крви у Требињу, данас је у Културном центру уприличена свечана академија.
Шеф Службе за трансфузијску медицину у Требињу, доктор Драган Шаренац поздравио је све присутне и истакао да иза овог јубилеја стоји 60 година успјешно организованог добровољног давалаштва крви у овом граду, по чему је Требиње познато и на ширим просторима.
„Јубилеј постоји захваљујући тим дивним, добрим, великим људима – добровољним даваоцима крви, пуним несебичности, хуманизма, ентузијазма, увијек спремних да помогну онима који су у невољи. Захваљујући њиховим хуманим дјелима, спашени су многи животи и с поносом можемо да кажемо да се никада у ових 60 година дугој историји давалаштва крви и требињске трансфузије није десило да је неко изгубио живот због недостатка крви“, рекао је др Шаренац.
Доктор Шаренац наводи да је овај град увијек поштовао добровољне даваоце крви и њихова дјела.
„Крв као лијек постоји само ако постоје хумани људи, спремни да дарујући своје најдрагоцјеније, помогну да се спасе нечији живот. Давање крви представља најхуманији чин у животу сваког човјека и то је највећи поклон који човјек човјеку може дати. Данас када прослављамо Свјетски дан добровољних даваоца крви, искористио бих прилику да честитам свим даваоцима крви из Требиња и Источне Херцеговине, уз захвалност за изванредну сарадњу и жељу да се таква сарадња на овом најхуманијем пољу настави и у будућности“, казао је др Шаренац.
Потпредсједник Друштва добровољних давалаца крви Града Требиња, Бранислав Шпуран, један је од рекордера међу требињским даваоцима крви, који је ову дргоцјену течност даровао више од стотину пута.
„Све је почело давне 1966. године, оснивањем Службе за трансфузију крви у Општој болници у Требињу, након чега је основан и први Актив ДДК у нашем граду, који је био и први организовани актив у цијелој Источној Херцеговини. Један од најтежих дана за нас био је 1. октобар 1991, када је због рањавања великог броја наших бораца била потребна велика количина крви. Наредних дана и година, потребе за овом драгоцјеном течношћу су расле, све до краја Одбрамбено-отаџбинског рата. У помоћ су тада пристизали добровољни даваоци крви из Србије и Црне Горе, на чему смо им бескрајно захвални“, рекао је Шпуран.
Он је подсјетио да је 1997. године испред Опште болнице у Требињу подигнуто спомен-обиљежје за све погинуле и умрле даваоце крви.
„То је било прво спомен-обиљежје погинулим и умрлим даваоцима у свијету, а истог дана добровољни даваоци крви добијају и своју улицу. До краја 90-их година, на челу Службе за трансфузију била је докторица Персида Кочишевић, која је уградила себе у ово што данас имамо. На иницијативу 12 највећих актива, 2004. године оснива се Друштво добровољних давалаца крви у Требињу, а годину након и Савез ДДК РС, као додатна подлога и кровна подршка добровољном давалаштву крви у Српској. 2016. године смо обиљежили златни јубилеј и том приликом написана је и Монографија 'Капи живота'“, додао је Шпуран.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић честитао је свим добровољним даваоцима крви овај велики јубилеј и додао да данас славимо шест деценија немјерљиве племенитости.
„Иза сваке јединице крви стоји спашен живот, излијечен пацијент и срећна породица. Добровољни даваоци крви су посебни људи, људи свих узраста и социјалних група. Посебно значајан историјски датум за добровољно давалаштво у Требињу је 7. март 1966. када је у требињској Болници отворена трансфузиолошка служба. Од тог дана па до данас, генерације даваоца крви градиле су систем на који је Требиње данас поносно. Морамо рећи да никада није прекидана традиција даривања крви, а Служба трансфузије је увијек могла да одговори потребама пацијената, и у миру и у рату“, рекао је Ћурић.
Први човјек Требиња је подсјетио да је током ратних дешавања, стизала помоћ из бројних градова Србије и Црне Горе.
„Требало би нам пуно времена, када бисмо помињали све Требињке и Требињце који су даровали крв, али једно име се ипак издваја, то је доктор Персида Кочишевић, оснивач Службе за трансфузију у нашем граду. Њен модел рада, на срећу за све нас, данас је наставио доктор Драган Шаренац. Ова Служба је савремено опремљена захваљујући господину Слободану Галебу. Сви који су били даваоци крви и они који су то данас, заслужују бригу друштвене заједнице. Нека нас овај велики јубилеј подсјети да хуманост нема рок трајања и да добро дјело никада не застарјева“, рекао је Ћурић.
Предсједник Савеза друштава добровољних давалаца крви Републике Српске Миро Анђелић пожелио је свим даваоцима крви да увијек дарују крв, али да им њихов лијек никада не затреба.
„Да требињско Друштво добровољних давалаца крви заузима значајно мјесто у Савезу друштава, говори чињеница да је сједиште овог савеза у Требињу већ 21 годину и да су сви предсједници из Требиња, бивши и садашњи. Данас има 11 друштава у Савезу широм Републике Српске, а ускоро треба да нам се придружи и Друштво 'Владимир Вуковић' из Теслића. Хвала вам свима на дариваним дозама крви, желим вам пуно здравља, среће и весеља“, рекао је Анђелић.
Поводом изузетног јубилеја – повеље Друштва добровољних давалаца крви Града Требиња додијељене су Граду Требињу, Служби за трансфузијску медицину Требиње, СЛ ИАТ и Јавној установи Центар за информисање и образовање Требиње, те 13 плакета – ресорном министарству, јавним предузећима и установама те друштвима која окупљају добровољне даваоце крви из РС, Србије и Црне Горе: Министарству здравља РС, Заводу за трансфузијску медицину РС, Савезу друштава добровољних давалаца крви РС, Активу ДДК Градске управе Требиње, МУП-у РС – Полицијској управи Требиње, Удружењу добровољних давалаца крви Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација“ Београд, те друштвима добровољних давалаца крви „Застава ТЕРВО д.о.о“ Крагујевац, „Слобода“ Чачак и „Подгорица“, потом МХ ЕРС, ЗП ХЕТ, „Електро-Херцеговини“ Требиње и ЈП РТРС – ИТЦ Требиње.
У културноумјетничком дијелу програма наступили су Градски хор „Трибунија“ под управом Александре Рајковић, вокални солиста Милисав Сукоњица, рецитатори Хелена Танасијевић и Калина Ковач, солиста на виолини Милица Рајковић те хармоникаши Стефан Готовина, Филип Шиндик и Лара Грк.
