Празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца данас је у Мркоњићима, родном селу једног од најпоштованијих светитеља, обиљежен Светом литургијом и културно-умјетничким програмом.
Свету службу служило је свештенство наше епархије, уз присуство великог броја вјерника из Херцеговине, али и ходочасника из других крајева свијета.
Отац Момо Пејчић у бесједи о животу Светог Василија, истиче да је он био земаљски анђео и небески човјек.
„Свети Василије Чудотворац, који је добио име великог јерарха цркве Светог Василија Великог, рођен је овдје у Мркоњићима. Још као дјечак одлази код стрица Серафима у манастир Завалу, да изучава Свето писмо и да се упозна са монашким позивом. Одлази у манастир Тврдош, гдје бива пострижен за монаха, а ускоро постаје и архимандрит. Путовао је у Русију, одакле се враћа са богатим даровима, које је поклањао црквама у Херцеговини. Као духовник, обилази херцеговачка села, тјеши народ и проповједа Јеванђеље Христово. Поправљао је храмове, окупљао дјецу, учио их писмености и Божијем закону. Једно вријеме боравио је и на Светој Гори, након повратка у Херцеговину, постаје епископ требињске митрополије“, рекао је отац Момо.
Сједиште митрополије Свети Василије преселио је код Никшића, ту је саградио цркве и конаке.
„Осјетивши потребу за пустињом и самоћом, сели се у планину Острог, која је увијек привлачила подвижнике. Свети Василије је личио на ружу међу трњем, тијелом је био сув, а лицем жут као восак, а сам бјеше храм Пресветог Духа. Обновио је Цркву Светог Ђорђа, у манастиру Хиландару. По завршетку обнове, представио се у Господу 12. маја 1671. године. На његовом гробу почела су се догађати многобројна исцјељења, која нису престала ни до данас у Острогу“, додао је отац Момо.
Отац Никола Јанковић, парох села Мркоњићи захвалио је свима који су дошли да заједно славимо празник на извору, одакле је почео живот Светог Василија.
„Тај живот се прелива у вјечност. Сви ми смо створени за вјечност и од нашег земаљског живота зависи каква ће та вјечност бити. Овај дан се прелива у друге дане, сутра је овдје велика слава и радост, па вас позивамо да дођете да се саберемо и да литургијски прославимо Свету Ану. Она је та која је задојила Светог Василија у вјери, коју је он онда развијао. Ми се на овом извору духовности молимо њој, да нам помогне да се покајемо, Јеванђеље је позив на покајање. Нема бољитка без искреног покајања, без лажи, без петљања, искрено да станемо пред Бога, пред ближњег и пред себе самог и да се покајемо“, рекао је отац Никола.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић честитао је свима овај велики празник.
„Оно што нас из године у годину одушевљава јесте то да долази велики број вјерника, а посебно дјеце, ово је велика благодат за све нас. Ове године смо у Духовном центру Мркоњићи завршили амфитеатар са видиковцем, у наредном периоду планирамо изградњу конака и паркинга. Сутра по први пут прослављамо и празник Свете Ане, мајке Светог Василија, и позвао бих све вјернике да дођу“, рекао је Ћурић.
Горан Тадић, предсједник Мото клуба „Ноћни вукови“ из Републике Српске каже да су јутрос кренули на пут вјере и љубави.
„Кренули смо путевима Светог Василија - од Требиња до Мркоњића, након тога идемо у манастир Тврдош, па на Острог да се поклонимо моштима Светог Василија. Ово није само вожња моторима, ово је духовно путовање, сабрање људи који поштују светиње. Ми данас возимо као православци који желе да се поклоне моштима Светог Василија, да се помолимо за благослов за цијели наш народ“, рекао је Тадић.
Требињац Дејан Тарана од малих ногу долази у Мркоњиће, на празник Светог Василија.
„Имам 37 година, још као дијете сам са родитељима долазио овдје, а сада и са својом породицом. Реченица 'Свети Василије поносе монаха' нам све говори“, додао је Тарана.
На Свету литургију у Мркоњиће, стигли су многи ходочасници из Требиња, међу којима је велики број дјеце.
У манастиру Мркоњићи, сутра ће бити свечано прослављен први литургијски спомен и годишњица од уношења Свете и Блажене Ане, мајке Светог Василија, у Диптихе светих Српске Православне Цркве.
Јутрење почиње у осам часова, а сат касније ће се служити света архијерејска литургија.
