Осам требињских просвјетних радника овогодишњи су носиоци Светосавске награде које су им уручене вечерас на Светосавској академији организованој у Културном центру Требиње.
Признање које носи име првог српског просветитеља додијељено је Леополдини Настић, васпитачу и наставнику разредне наставе, Милици Дурсун, професору групе предмета у струци угоститељство и туризам и Томиславу Вукашиновићу, наставнику српског језика и књижевности.
Светосавска награда, одлуком Скупштине,уручена је и Анки Мишељић, наставнику српског језика и књижевности, Марији Лојовић, васпитачу и наставнику хемије и биологије, Ковиљки Којовић, наставнику разредне наставе, Небојши Рудакијевићу, професору машинске групе предмета и директору школе и Станиславки Паповић, професору математике, постхумно.Светосавску награду Град Требиње додјељује за допринос квалитетном образовању, васпитању и унапређивању образовно-васпитне праксе у Граду Требињу.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић, напоменуо је у поздравном обраћању да је наша мисија остати на молитвеном путу Светог Саве, путу спаса и опстанка као народа и да се радосно враћамо на темеље наше културе и традиције.
„Још за живота, најмлађи син Немањин, утемељитељ и први архиепископ Српске православне цркве, постао је светац, јер је обожио српску душу, а у саме темеље државе и културе овог народа, трајно уградио хришћанске и високо-етичке вриједности, које и не сусрећемо код других народа и религија. Тај јединствени вид православља назван је светосавље, као православље српског стила и искуства. Кроз дуге вијекове, Српска православна црква и светосавље били су и остали чувари нашег историјског памћења, националног осјећања, традиције и народног окупљања. Светосавље је наш идентитет и то је историја нашег трајања и постојања. Кроз сво ово вријеме светосавље је било једино свјетло и сигуран излаз из лавиринта беспућа у којима смо се као народ налазили. У свим тим тешким и неизвјесним временима, оно је било ту, а рука светитеља била је сигуран ослонац и путоказ нашег избављења и нашег, често и биолошког, опстанка. И херцеговачки народ, Светог Саву је вијековима доживљавао као своју подршку и свог великог учитеља. Тамо гдје је било тешко Свети Сава је увијек био при руци, отуд, у Херцеговини постоји много моралних норми или неких других људских правила за које је народ увјерен да потичу од Светог Саве. И на најтежа питања подарио нам је одговоре, која надилазе и простор и вријеме. Наша приврженост овом светитељу потиче и отуда што је Херцеговина његова дједовина, што је овдје прво ударио темеље наше цркве, успоставио њену организацију, и што је крст вјечно утиснуо у овај херцеговачки кремен, учинивши тако нас одговорним, најприје према себи, али и поносним што можемо да се достојанствено мјеримо према другим људима и народима, и да себи постављамо, што је могуће веће и изазовније циљеве. То чинимо, увјерени да само тако, својим дјелима, остајемо уз скуте Светог Саве", истакао је он.
Свештеник Велимир Ковач рекао је да је Свети Сава вјечна српска прича и житије које и данас траје, те да је хришћанство код Срба кроз Светог Саву добило специфичну димензију и опредијелило српску националну историју.
"Он је родоначелник нашег комплетног духовног наслеђа, а то је оно наслеђе, које се на наслеђује као брда и долине и остала материјална блага, већ само свјесним усвајањем тих вриједности", рекао је Ковач.
У културно-умјетничком програму академије учествовали су гости из Србије те домаћи хорови и ученици требињских школа.
Наступили су: Дејан Цицмиловић, глумац Народног позоришта из Ниша, Јасмина Стоиљковић, глумица Народног позоришта из Приштине, Слободанка Цока Радовановић, етно вокал из Београда, потом Хор „Трибуниа“Требиње са диригентом Александром Рајковић, Хор Музичке школе Требиње који предводи Милисав Сукоњица те Квинтет „Класје“ из Требиња. Учесници програма академије су и вокални солисти и рецитатори из Музичке школе и требињских основних школа: Марина Мучибабић, Марија Зиројевић, Даница Радмиловић и Стефан Готовина из Музичке школе, Теодор Риђешић, Лана Спаић и Петра Пајић из ОШ „Јован Јовановић Змај“те Кристина Граховац, Милица Пиљевић, Ана Миљановић, Сара Илић, Слободан Надаждин и Андреа Носовић из ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки.
Светосавске свечаности биће настављене сутра, у понедјељак, 27. јануара.
Од 11.30 часова , у Културном центру, биће уприличена свечаност поводом школске славе, ломљење славског колача те пригодан културно-умјетничким програм.
Домаћин овогодишње прославе Савиндана је Основна школа „Јован Јовановић Змај“.
У оквиру Светосавских свечаности, у галерији Културног центра Требиње претходно је отворена ретроспективна изложба Ликовне колоније “Гацко – Клиње”.
Требињској публици представљено је тридесет и три рада, 26 реномираних аутора из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта.
Мира Копривица, директор Културно-спортског центра из Гацка, изразила је задовољство што је изложба приказана у оквиру Светосавских свечаности и захвалила Културном центру Требиње и директору Миљану Вуковићу на позиву:
„Већ 17 година Културно-спортски центар из Гацка организује своју ликовну колонију ‘Гацко-Клиње’. До сада у свом фундусу имамо око 500 умјетничких дјела, а вечерас се представљамо требињској публици са 30 слика и три скулптуре. Ова сарадња са Културним центром Требиње израз је међусобног поштовања и разумијевања и надам се да ће публика уживати у овој изложби“.
Изложбу је отворила Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу града Требиња.
Ликовну колонију “Гацко – Клиње” основала је 2007. године јавна установа “Културно спортски центар Гацко”.
