Свечаном додјелом награда у нашем граду синоћ је затворен 13. Фестивал медитеранског и европског филма, који је отворен наступом поп-рок извођача Филипа Жмахера. Управо његово гостовање у Требињу била је прилика за искрен разговор о умјетности, каријери дугој више од три деценије и порукама за младе музичаре, али и наше суграђане.
Овај музичар препознатљивог гласа, своју каријеру је градио од фестивала бивше Југославије до великих бина бившег Совјетског Савеза, гдје је, како сам каже, пјевао пуних двадесет година и стекао велику популарност. Свој повратак домаћој публици забиљежио је 2023. године, наступивши у полуфиналу „Песме за Евровизију“ са нумером „Чујемо се сутра“.
О свом путу кроз музику, говорио је за Радио Требиње.
“Са 23 године сам баталио факултет и рекао себи ‘хоћу да живим да бих пјевао’. Нисам знао како ћу живјети, али знао сам шта желим да радим. Био сам спреман да физички радим било шта, само да бих могао да се бавим музиком”, присјећа се Жмахер.
Испоставило се да није погријешио. Професионално је активан већ 35 година, а као свој највећи умјетнички домет истиче побједу на престижном “Словенском базару”, гдје је извео обраду народне пјесме „Не куни ме, не ружи ме, мајко“, у специфичном аранжману који спаја елементе симфо-рока, психоделије и прогресиве.
“То је можда умјетнички најбоље што сам урадио. Уложио сам све што сам знао и осјећао у ту изведбу. Тај фестивал ми је отворио врата ка наступима широм бившег Совјетског Савеза, нарочито у Украјини, гдје сам највише и наступао”, прича пјевач.
На питање да ли му је нешто остало недоречено, одговара да јесте, али додаје да је то људски.
“Свако је помало недоречен. Желио сам више да снимам, нарочито рок албуме, али околности, промјене и тешка времена су ме одвела другим путем. Ипак, не могу рећи да сам незадовољан”, истиче Жмахер.
За њега, трајање је доказ вриједности.
“Много их је било који су се у овим годинама већ повукли са сцене, неки и због здравља. Ја и даље пјевам, путујем, дајем све од себе публици. То је љубав – према музици, према колегама на сцени, и највише – према публици”, јасан је пјевач.
У његовом репертоару преовладава страна музика, али увијек има мјеста и за домаће класике, као и његове ауторске пјесме, међу којима публика највише памти „Хиљаду година“, „Чујем твој глас“ и „Рузмарин“.
“Оне нису биле велики хитови, али су остале међу људима. И то је најважније”, поручује Жмахер.
Упутио је поруку младима који желе да се баве музиком:
“То је озбиљна одлука. Љубав према музици није довољна да од ње и живите. Препоручујем свакоме ко искрено воли музику да јој се посвети, али да притом има и стабилан посао. Ако музика крене, сјајно, али треба имати план. На нашим просторима од квалитетне, дубоке музике теже се живи, иако се право мјесто увијек нађе за оне који су врхунски”, поручује Жмахер.
Током разговора, није крио симпатије према Требињу.
“Град је предиван. Стари град, мостови, вегетација… Све то дјелује медитерански и опуштајуће. И људи су дивни, непосредни. Волио бих да сам могао остати дуже”, искрен је умјетник.
Својом искреношћу и топлином, Филип Жмахер оставио је снажан утисак и на требињску публику, а за крај разговора упутио је срдачне поздраве:
“Поздрављам све слушаоце Радио Требиња и дивног града Требиња. Надам се да ћемо се виђати чешће!”
Цијели разговор послушајте у “Теми јутра”, коју је припремила Биљана Медар.
