20230726_091310.jpg (383 KB)

У Јутарњем програму овога пута смо угостили Зорана Радуловића и Гордану Мештер, глумце позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, који су у Требињу и ове, као и претходних година, док траје „Фестивал фестивала“. Иако се овог пута нису пласирали на требињски фестивал, одмор проводе у њиховом омиљеном граду, са драгим пријатељима фестивалцима.

„Ово је 12. година да долазим у Требиње, било да учествујемо на фестивалу или не, а учествовали смо до сада пет, шест пута са својим представама. Требиње сам завољела од првог доласка и ово је сада и мој град, па тако сваке године одмор проведим баш овдје“, прича нам Гордана.

С њом се слаже и Зоран, који каже да не може да раздвоји двије љубави које их вежу за Требиње.

„Не можемо да раздвојимо тај спој позоришта, фестивала и овог дивног града те људи са којима његујемо већ деценијско пријатељство“, каже талентовани глумац.

Гости и пријатељи нашег града, добитници највећег признања Фестивала – Златне маске, који према позоришту његују професионализам и одговорност какви се ријетко виђају и у професионалним ансамблима, љубав према сценској умјетности његују од малих ногу.

„Имала сам 12 година када сам први пут глумила у представи на Косову, гдје сам тада живјела. Од тог првог пута на сцени у основној школи, осјетила сам њевјероватну љубав према позоришту. Када сам касније дошла у Војводину, колеге глумци су ми много помогли, од њих сам доста тога научила и моја љубав према глуми је постала још већа”, истиче Гордана.

И Зорана је од малена привлачила сцена, али је с глумом ипак почео нешто касније.

„И поред велике жеље и труда, у основној школи никада нисам добио прилку да будем дио драмске секције. Званично, 1996. године сам прошао аудицију, примљен сам у позориште и тако је све кренуло. На жалост или на срећу, нисам прошао у ужи круг на глумачкој академији, али ми, аматерски глумци можда и више радимо него они који су добили академску диплому. Њих на десетине сједи кући и не баве се тим послом, а ми смо у својим позориштима“, наводи Зоран.

Умјетници из Црвенке, које сматрамо и нашим, требињским, кажу како глума није само оно што видимо на сцени, што је још више изражено у позориштима која нису професионална.

„Глумачки посао је и занат и умјетност, за који је потребно много рада и одрицања, а помажемо и управи и организационо да би све у позоришту функционисало како треба. Глумац аматер не ради за новац, прави је слуга свом позоришту, а када позоришту вјерно служиш, оно ти вишеструко врати“, објашњава Зоран.

Према његовим ријечима, квалитет и овогодишњег Фестивала фестивала је на завидном нивоу.

„Вечерас ћемо гледати представу позориша из Петровца на Млави, за коју сматрам да је оправдано побједничка на ’Фестивалу аматерских позоришта у Србији’. У питању је велики, добар ансамбл, позориште са дугом традицијом, одличан писац, тако да бих препоручио свима да погледају вечерашњу представу. Са великим нестрпљењем чекамо и да се сутра у 20:30 дигне завјеса и почне требињска представа. Упознати смо са текстом, интересује ме пут којим су ишли Требињци и не сумњам да ће бити фантастично. Знам ко је водио режију, а мање-више знам и глумачки ансамбл. Сигурно да је за позориште из Требиња наступ на ’Фестивалу фестивала“ додатан притисак, јер морају да оправдају очекивања домаће публике и вјерујем да ће бити одлични“, истиче наш саговорник.

Уз позив да дођете и на вечерашњу и на сутрашњу представу, „навијамо“ да глумци из Црвенке сљедеће године дођу са новом представом на „Фестивал фестивала“!

Разговарали Биљана Медар и Дарко Куртовић.