Александар Гвозденовић Требињцима је представио књигу „Са маргине у висине“, аутобиографско дјело у којем отворено проговара о најтежим тренуцима свог живота – годинама проведеним на улици, у борби са зависношћу, слабостима и потрагом за смислом.
Књига, како је рекао, представља његов лични дуг према људима који су били дио тог периода.
„Писао сам у првом лицу, без уљепшавања и украшавања, јер сам желио да све то искрено изађе из мене. То је нека врста захвалности онима који више нису међу нама“, истакао је аутор.
Његова исповијест испуњена је болом, али и дубоким надахнућем.
„Док сам био на улици, записивао сам мисли на старим новинама и папирићима, као да сам знао да ће ми једног дана бити важни. Када сам их поново читао, све је оживјело. Почео сам да пишем и схватио да ми то доноси мир“, испричао је Гвозденовић.
Говорећи о сусретима са читаоцима, додао је да га управо те реакције подсјећају на смисао свега што је преживио.
„У рјечницима нема описа за то. Ту нема тиража ни зараде, само ријечи подршке, сузе и загрљаји. Суза је љековита. Све то ми се враћа, и када ме сломи тежак дан, сјетим се тих порука и људи који су ми дали снагу“, говори аутор.
У поруци коју шаље својом књигом подсјећа да је сваки човјек способан да устане, ма колико дубоко пао.
„У овој књизи видјећете колико један слабић може да се саплете о мали каменчић, али када има вјеру у себе, може и планину да прескочи. А без љубави нема ничега, она је почетак и крај свега“, поручио је.
О Требињу, у којем је боравио више пута, каже да је град који носи посебну топлину и љепоту.
„Велики сам фан Требиња. Историја, архитектура и људи овог града једноставно су неодољиви“, искрен је Гвозденовић.
Шта је још о настанку књиге „Са маргине у висине“ и свом тешком животном периоду који је у њој описао, испричао Александар Гвозденовић, послушајте у „Теми јутра“, коју је припремила Биљана Медар.
