Maturanti Srednje muzičke škole u Trebinju svoje matursko veče proslaviće u subotu, a završetak školovanja obilježiće i maturskim, odnosno završnim koncertima. O tome kako je izgledalo školovanje u dvije srednje škole, šta ih je odvelo u svijet muzike i gdje nastavljaju obrazovanje, u Jutarnjem programu Radio Trebinja govorile su maturantkinje Marija Zirojević i Teodora Kovačević.
Iako su četiri godine uporedo pohađale Gimnaziju i Srednju muzičku školu, kažu da bi im bilo žao da su morale da se odreknu bilo koje od njih.
„Zaista i muzička škola i gimnazija imaju neke svoje čari i mnogo mi je drago što sam uspjela za ove četiri godine da ih otkrijem. Ljubav prema muzici je definitivno preovladala na kraju, ali gimnazija će mi ostati u jako lijepom sjećanju“, kaže Teodora.
Marija ističe da je bilo napornih dana, ali da su društvo, ljubav prema školi i muzici sve olakšavali.
„Kada dođe taj dan da smo od jutra do mraka u jednoj, pa u drugoj školi, zaista bude naporno, ali tu se nekako društvo ispreplete i prosto baš lijepo bude. Žao bi mi bilo da smo napustile jednu ili drugu školu“, ističe Marija.
Ljubav prema muzici kod Marije je, kako kaže, počela vrlo spontano, kroz pjevanje.
„Meni je uvijek bila prisutna ljubav prema pjevanju. Od malena sam voljela i muziku i pomalo ples. Jedno jutro je mama saznala da je otvoren upis u muzičku školu, pitala me zašto ne bih došla malo tu da pjevušim i sasvim spontano, nakon prve godine pripremnog razreda, upisala sam i flautu. Odatle kreće moja priča“, priča Marija.
Teodora je, s druge strane, odrasla okružena muzikom, a iako je u početku željela gitaru, životni put ju je odveo ka violončelu.
„Svoju prvu gitaru dobila sam sa tri godine. U muzičku školu sam htjela da upišem gitaru, međutim nije bilo mjesta. Kada sam čula da ima otvoreno mjesto na violi i violončelu, nekako sam odabrala violončelo i zaista se nikad nisam pokajala. Definitivno mislim da, da sam upisala bilo koji drugi instrument, ne bih nastavila dalje školovanje“, kaže Teodora.
Obje naglašavaju da je u muzičkom obrazovanju izuzetno važan odnos sa profesorima. Marija ističe da su njihove profesorice bile više od nastavnika.
„Mi smo stvarno te sreće da muzička škola nije samo obična srednja škola gdje je striktno odnos učenik–profesor. Mogu da tvrdim i za Teodorinu profesoricu i za moju profesoricu klase Nedu da su nam bile više prijateljice nego profesorice. Naravno, bile su i stroge i bilo je potrebno vježbanje i usavršavanje, ali u muzici je jako bitno da se čovjek prosto gleda iznutra, jer mi stvaramo našim tijelima i našim dušama“, kaže Marija.
Teodora dodaje da je podrška profesora često bila presudna.
„Bilo koji čas, kada god bih došla umorna iz gimnazije, moja profesorica Jana bi me pitala da li je sve u redu. Prvo bismo popričale i saslušala bi me uvijek. Čovjek se onda lakše osjeća i definitivno ljepše svira i stvara“, ističe Teodora.
Iako ih čeka matursko veče, ove maturantkinje već su okrenute novim izazovima. Obje planiraju da nastave školovanje na muzičkim akademijama, Marija u Novom Sadu, a Teodora će pokušati da upiše akademiju u Beogradu ili Banjaluci.
Prije toga, očekuju ih i nastupi u Trebinju. Marijin maturski koncert biće održan 9. juna u Muzeju Hercegovine, Teodorin 11. juna, takođe u Muzeju Hercegovine, sa početkom u 20 časova, dok je završni koncert Srednje muzičke škole planiran za 12. jun u Kulturnom centru Trebinje.
Budućim učenicima koji razmišljaju o upisu u muzičku školu poručuju da se trud uvijek isplati ako postoji ljubav.
Razgovarao Darko Kurtović.
