Глумац Радивоје Раша Буквић, овогодишњи добитник „Златног платана“ за изузетан допринос евромедитеранском филму, током боравка на Фестивалу медитеранског и европског филма говорио је за Радио Требиње о одрастању у Сомбору, породици, вјери, глумачким почецима, студијама и међународној каријери.
Присјетио се како га је дјечачка заљубљеност довела у драмску секцију, након чега је већ у раним годинама препознао свој будући позив.
„На крају се десило да се са њом нисам боље упознао, а на првој школској представи доживио сам лијепу реакцију публике и тада сам схватио да можда могу да видим себе као глумца“, навео је Буквић.
Говорио је и о вјери, коју доживљава као важан унутрашњи ослонац и пут ка смирењу.
„Вјера је нека врста духовне хигијене, без које не знамо шта је свјетло, шта је тама, шта је добро, а шта лоше“, истакао је он.
Осврнуо се и на студије, професора Биљану Машић, класне другове и лекције које нису биле везане само за глумачки занат, већ и за одговорност, дисциплину и однос према партнеру.
Посебно мјесто у разговору имао је Небојша Глоговац, за кога је Буквић рекао да је био надахнуће цијелој његовој генерацији.
„Тврдим да нисам видио ниједан секунд његове лоше глуме. Био је већи од свих нас баш у томе што није глумио, него је био“, рекао је Буквић.
Иако је рођен и одрастао у Војводини, са Херцеговином га повезују породични коријени. Његова бака по мајци, Љубинка, поријеклом је из Убоска код Љубиња, па је херцеговачки говор био дио његовог одрастања.
„У њеној кући се увијек говорило онако како се говорило у Убоску. Херцеговачки дијалекат био је присутан за столом, иако је то била Војводина“, испричао је Буквић.
Додао је да је од баке наслиједио упорност и вриједноћу, особине које препознаје и код људи из овог краја.
„Када дођем у Требиње, имам осјећај да сам се вратио код својих“, поручио је он.
Требиње је описао као господствену и истински урбану средину, која је успјела да сачува мјеру, зеленило, ширину и препознатљиву љепоту.
„Овдје постоје материјали од којих се гради, постоје габарити који се поштују, поштује се зеленило и постоји ширина. Имам осјећај да сте сачували љепоту с краја 19. и почетка 20. вијека“, навео је Буквић.
Посебно је запазио требињску омладину, њену ненаметљивост, уредност и одсуство потребе да се статус доказује великим натписима и брендовима.
„Господствено некако. Стварно се чувате ружноће и лошег укуса“, рекао је он.
Његова порука слушаоцима Радио Требиња прожета је вриједностима о којима је говорио током цијелог разговора – породицом, вјером, одговорношћу, унутрашњим миром и радошћу у малим стварима.
„Не очекујем много од живота и радујем се малим стварима. То је нешто што сам добио од свог духовног тренинга“, поручио је Раша Буквић.
Цијели разговор послушајте у „Теми јутра“, коју је припремила Биљана Медар.
