У Јутарњем програму Радио Требиња данаа је гостовала свестрана и енергична Нина Амбулја, пјевачица, инструктор пилатеса и учесница „Сурвајвора“, са којом је разговор водио кроз спорт, музику, животна искуства и повратак у родни град.
Враћајући се у најраније дане, Нина је подсјетила да је њена љубав према музици и спорту почела још у дјетињству те да је тада стечена дисциплина обликовала цијели њен живот.
„Почетак су Саборна црква у Требињу и стадион Леотара, гдје је све кренуло, од хора и пјевања до атлетике. Атлетика ме довела до тога да имам дисциплину и посвећеност и кад радим нешто да радим до краја, да будем најбоља у свему томе. Кад једном уђеш у живот спорта, то ти остане у души до краја“, наводи Амбулија.
Животни пут водио ју је преко угоститељства до пилатеса, а све, како каже, кроз људе и спонтане сусрете.
„У кафани сам упознала толико људи, између осталог и шефицу на пилатесу, јер сам јој пјевала за 40. рођендан. Немам факултет, уписала сам га, али сам схватила да нисам особа која може сувопарно да учи. Ја сам особа која скупља знање свуда, па и у кафани. У Новом Саду сам живјела посљедњих осам година и као да сам тамо завршила неки животни факултет. Радила сам све, од конобара и шанкера до продавца и на крају пилатеса. Пилатес ми је био најљепши посао који сам радила, јер волим да радим са људима, у спорту, и волим да помажем“, прича Амбулија.
Посебно је нагласила да свој животни позив види у инспирисању других.
„Имам осјећај да је мој животни позив да инспиришем људе. Кад добијеш неки дар од Бога, ниси га добио да би зарађивао или добијао пажњу, него да га пренесеш даље. Ако не радиш на свом таленту, мислим да у души полако пропадаш", истиче млада Требињка.
Говорећи о учешћу у „Сурвајвору“, открива да је та жеља у њој постојала од дјетињства те да је искуство из овог социјалног експеримента много интензивније него што се види на телевизији
„Још као дијете имала сам двије жеље, да одем на Олимпијске игре и на 'Сурвајвор' . Нисам могла баш све, али сам једну успјела да остварим. Иначе, на телевизији се емитују свађе и оно што доноси гледаност, а оно што ми тамо проживимо је много занимљивије. Два и по мјесеца гладовања, нисмо јели ништа иза камера и спала сам на 43–44 килограма“, присећа се наша гошћа.
Најтеже јој је, како каже, било социјално прилагођавање, а најљепши дио „Сурвајвора“ за њу је била природа.
„Физички ми ништа није било тешко, али људи су ми били најтежи. То је социјални експеримент. Убаце што више различитих личности да буде што теже. Мораш да ћутиш, а ја, Херцеговка са дугим језиком... Свако јутро устанеш, умијеш се у мору, гледаш хиљаду боја неба, природа је нешто најљепше. Очистиш се од свакодневног живота. Постанеш као нека животиња, али способна", прича наша свестрана саговорница.
По повратку у Требиње, започела је рад у пилатес студију, који је недавно отворен у нашем граду.
„Ништа није случајно. Студио се отворио баш у тренутку кад сам одлучила да се вратим. Пилатес још није заживио у пуном капацитету, али хоће. Није то само струњача и лопта, на пилатесу можеш радити мобилност, кардио, дубинске мишиће. Кичма ти након неког времена стварно каже хвала. За сваку болест и сваку дијагнозу рјешење је покрет. Људи су прије стално били у покрету и нису имали времена да се разболе“, објашњава Амбулија.
Поред спорта, музика је њена велика љубав. Иако је пјевала од малих ногу, дуго је потискивала тај таленат, а данас наступа широм региона и планира ауторске пјесме.
„Била сам толико стидна да нисам могла да држим микрофон у руци. Тек сам у двадесетим успјела да чујем свој глас. Схватила сам да није питање само пјевања, него енергије коју преносиш. Планирам на прољеће да издам двије своје пјесме. Хоћу да спојим све, мало византије, модерног звука, добар бас, добар грув. Не желим жанр, хоћу нешто ново“, објашњава млада умјетница.
Говорећи о животу, поручује:
„Ствар је у томе да волиш живот и да нећеш да губиш вријеме. Кад волиш да живиш, ништа ти није тешко. Имамо времена за све, само је питање како га користимо.“
Гостовање у Јутарњем програму завршено је уз осмијех и музику, баш онако како и приличи дјевојци која истовремено живи спорт, пјесму и слободу, а са њом су разговарали Дарко Куртовић и Биљана Медар.
