У галерији Kултурног центра вечерас у 20 часова биће отворена ретроспективна изложба слика Драгана Провиџала.
У Јутрањем програму Радио Требиња Провиџало каже да су га породица и пријатељи дуго наговарали да направи прву изложбу на нашим просторима.
„Живио сам у Швајцарској преко 30 година и, као дугогодишњи члан Удружења ликовних умјетника 'Урош Предић' тамо имао више колективних изложби. Поносан сам на тај период, али сам дуго одлагао изложбу у Херцеговини. Убјеђивали су ме како треба да покажем своје радове домаћој публици, а ја сам и сада увјерен да још није дошло право вријеме. Ипак, посустао сам и рекао 'нема ми спаса, морам радити'“ кроз смијех нам прича наш гост.
На питање како је почео са сликањем, Провиџало наводи да је све потекло од његовог оца који је имао лијеп рукопис.
„Сјећам се да је мој отац, док сам био дијете и још нисам ни пошао у школу, лијепо писао, допадала ми се та његова 'линија', рукопис, интересовао сам се, 'заразило' ме. Прве радове сам направио ослоњене на фино писање, танку и дебелу линију, које сам преточио у цртеж. Тај свој цртеж сам усавршавао до тренутка када се самом мени допао, а онда сам га његовао, уобличавао у сликартсво које има необичну причу. У свом разноликом изражавању користио сам необичне технике, комбинацију која је направила мој специфичан рад, од калиграфије до апстрактног израза“, појашњава Провиџало свој умјетнички опус.
И за радове који ће бити изложени вечерас основ је рукопис.
„Видјећете радове од моје почетне фазе, радове у калиграфији, те каснију фазу у којој сам љубав према рукопису и ботаници преточио у осликавање биљака. Из тог аутентичног израза, отишао сам у апстракцију.Ту су дјела рађена у различитим техникама- акварел, акрил, комбинација оловке и бојица, помало пастел. А свему је ипак база рукопис“, додаје умјетник.
Он наводи како је из љубави према свом родном крају увијек црпио идеје, а да су му најдражи радови у калиграфији.
„Након калиграфије, фокусирао сам се на поједине предмете и мотиве који су препознатљиво херцеговачки, у чијем сликању сам покушао да будем што аутентичнији. Велика мотивација за повратак била је љубав према Херцеговини, тако да сада уживам након времена које сам пропустио у Требињу, најљепшем граду на свијету. Љубав према Херцеговини, Требињу, Доброманима била је мотив и жеља да се вратим у родни крај. 'Једним кликом сам угасио свјетло у Швајцарској и упалио свјетло у Херцеговини', сликовито објашањва Провиџало.
Свестраност овог умјетника одражва се и кроз узгајање биљка и љубав према музици.
„Биљке су моја велика мотивација и идеја, из њих црпим енергију, покушавам у разним формама умјетности да их оживим. Осим представљања кроз моје радове, гајим медитеранске и неке егзотичне биљке. Покушавам да од наших кошћела, клена, шипка, смокве... направим бонсаи дрвеће, наравно на херцеговачки начин. Амбиција ми је да бонсаи направим и од ораха, мада је по Јапанцима то немогуће, а ја сам заправо већ на пола пута. Поред разних пузавица, сукулената... од биљака које гајим издвојио бих фину медитеранску жижулу или цициндру. Препоручио бих свима да је посаде, воћка се добро уклапа у наш микропростор, не прска се, нема хемијских третмана, украсна је, а има предиван плод, киселкасто –слаткасте ноте. Освјежавајућа је прије него сазри, а зрела је попут датуле“, каже Провиџало.
Он истиче и своју љубав према музици, која му је подстрек, инспирација и без које не може. Вјерујемо да ће окружен биљкама и уз музику завршити и своју посебну серију радова посвећених њему најважнијој култури- купусу раштану. Већ планира и наредну изложбу која ће бити посвећена гравурама, а у ишчекивању те, погледајте вечерашњу изложбу Драгана Провиџала у Kултурном центру и послушајте шта нам је још у разговору открио овај наш занимљиви суграђанин.
Разговарала Биљана Медар.
