Гост јутарњег програма била је Миљана Куљић, мастер здравствене његе у Болници Требиње.
Са њом смо разговарали о преједању током празника и детоксикацији организма, како да повећамо енергију током прољећног умора, а између осталог, како исхраном поправити опште здравље.
1. Зашто људи имају тенденцију да се преједају током празника?
Колико год се иначе трудимо бити умјерени у јелу и пићу и пазимо на оно што једемо, за вријеме празника се сви ипак мало опустимо и здраве животне навике стављамо на једну листу одлука, које ћемо испунити након празника. У претходном периоду имали смо Васкршњи пост који је трајао 48 дана. И једноставно наш народ је навикао после поста да током празника унесе све оне намирнице које у претходном период није конзумирао, а и тешко је некада одољети богатој празничној трпези које су спремиле наше домаћице са толиком љубављу.
2. Које су најчешће грешке у исхрани које се дешавају током празничних дана?
Најчешће грешке су повећани унос хране која успорава наш метаболизам. Током празника уносимо веће количине простих угљенхидрата , трансмасти и рафинисаних шећера и то најчешће путем колача, а бијели шећери и брашно су празне калорије које немају никакву храњиву вриједност.
3. Како да уживамо у празничној трпези , а да не претјерамо?
Знате како, истина је да није лако у потпуности се одрећи богате празничне трпезе и бројних традиционалних сланих и слатких јела, али оно што сигурно можемо, јесте да се потрудимо да на неки начин контролишемо тај унос хране. Умјереност и правилно распоређени оброци су нека златна средина када су у питању празници. Ако ћемо појести комад торте, онда ћемо попити лимунаду, а не часу кока коле, па тако послије колача да правимо тај неки баланс.
4. Да ли је истина да прескакање оброка може да штети?
Битна ствар је да имамо редовне оброке током дана који спријечавају пад енергије и одржавају нас будним и фокусираним за наше дневне активности. Ако прескочимо оброке, нашем тијелу почињу недостајати тренутне залихе глукозе, која је главно гориво за мозак. Низак шећер у крви може да исцрпи нашу енергију, тако да ћемо се осјећати успорено и слабо. Најбитнија ствар је да у току дана имамо три до пет распоређених оброка, то јесте три главна јела и једну до двије ужине.
5. Шта се дешава у тијелу када се преједемо и које посљедице можемо осјетити?
Нагли прелазак на калоричну исхрану током празника мозе довести до многобројних посљедица, јављају су проблеми са успореним метаболизам и повећано накупљање отпадних материја у организму, то јесте токсина што може проузроковати бројне тегобе, а само неке од њих су: главобоља, умор, затвор, надутост, акне па чак и осјећај грижње савјести који нас може довести до једне врсте анксиозности.
6. Шта бисте савјетовали људима одмах након дана преједања како да помогну своме тијелу да се опорави?
Мој неки савјет је да крену са убрзавањем свог метаболизма макар и минималном физичком активношћу, као што је шетња након ручка или брзи ход, а врло битно је да имају правилан распоред оброка који ће се састојати од мањих порција и да та исхрана буде богата влакнима. Наравно никако да не заборавим хидратацију организма.
7. Шта заправо значи детоксикација и да ли је детокс заистан потребан након празника?
Празнична трпеза, иако је укусом и изгледом веома примамљива, високо је калорична. Због тога је значајна детоксикација организма. Циљ детоксикације је очистити организам од штетних материја првенствено, напунити га витаминима и минералима те поправити опште стање метаболизма након прекомјерног уноса масти, шећера и алкохола, па чак и ако мало и претјерамо, након празника се посветите чишћењу и опоравку организма за поправак начињене штете.
8. Које напитке и намирнице препоручујете за чисцење организма након обилне и тешке хране?
Нема бољег напитка од обичне воде. Дневно је препоручено око два литра воде, такодје можемо воду и да обогатимо додатно са неким окусом као сто су комадићи лимуна, краставца, такође можемо и да додамо кашику чиа сјеменка које су јако богате омега 3 масним киселинама, калцијумом и цинком. Фокусирајте се на намирнице које садрже антиоксидансе, витамин, као и оне које садрже пребиотике као што је кефир.
Активирајте се и наградите организам уносом свјежег воћа и поврћа поготово из наших крајева, затим унос орашастих плодова и биљних чајева који ће нам вратити енергију. Што више цјеловитог воћа да се конзумира јер воће има мрежу влакана која су нам потребна ради боље пробаве, а и спријечавају нагли скок шећера у крви. Цитруси су одлични природни чистачи организма, на примјер грејп је добар за чишћење крвних судова од масноће. Препоручујем и млаку воду са лимуном и ђумбиром која умирујуће дјелује на нас пробавни систем као и лагане супице и чорбице, сто више такве исхране, а мање пржене и поховане хране. И да не заборавимо, све намирнице треба уносити у одређеним количинама.
9. Како се вратити здравим навикама послије празника и шта поручујете људима који се осјећају лоше због тога сто су претјерали са храном?
Никакво гладовање не препоручујем и нема потребе да се осјећате лоше. Умјесто фокусирања на брзи поправак стања, приступите исхрани као промјени начина живота. Здрава исхрана и редовна физичка активност треба бити животни стил који ћемо његовати дугорочно, а не само мјесец дана након празника. И нека вам очи не буду гладније од желудца.
Сунчица Пешић
