Прије него што прочитате овај чланак, кратка провјера: јесте ли данас попили довољну количину воде? Можда ћете хтјети напунити своју боцу, чашу или бокал јер, запамтите, ако чекате да осјетите жеђ, већ сте дехидрирали.

20200203102338_581817.jpg (85 KB)

Нико није сигуран за поријекло овог савјета, али је свеприсутан на интернету.

Према ријечима Stuarta Gallowaya, ванредног професора за физиологију, вјежбе и прехрану на универзитету Stirling, као људи имамо тај хомеостатични систем и када нам је потребна вода осјећамо жеђ.

"Ако пијете воду када сте жедни, одржавате ниво воде у вашем тијелу приближно 1-2% од идеалног стања. За већину људи, то је апсолутно у реду. Чак и за спортисте, губитак воде од једног постотка је занемарива количина да би извршила утицај на њихове перформансе. Дакле, иако жеђ неће наступити све док не изгубите мало воде, то није нужно лоша ствар", наводи професор Galloway.

Како постајемо старији, осјећај жеђи може ослабити и тада дехидрација може постати пријетња. Слична је ситуација и с дјецом. Због тога се претпоставља да је савјет пити воду прије него што осјетимо жеђ изворно био намијењен родитељима, због дјеце, и старијим особама, али сада здрави, одрасли људи пију велике количине воде у мисији да пруже тијелу оно што му треба.

Са друге стране, када је ријеч о хидратацији, постоји много чињеница.

Фармацеутске фирме нису заинтересоване за истраживање предности бесплатних ресурса, а дехидрација није хитно питање јавног здравља које захтијева финансирање од стране државе. То оставља профитабилну сиву зону коју индустрија пића може искористити.

Како нас увјеравају, вода брзо прочишћава и омогућава здраву кожу која сјаји, бистре очи и резерве енергије. Професор Galloway каже да је детоксикација с водом глупост и да наши бубрези раде веома добар посао разврставајући шта се треба задржати у тијелу, а чега се треба ријешити.

Побољшава ли вода изглед наше коже?

"Иако дехидрација није добра за вашу кожу, када постигнете одређен ниво уноса текућине, под условом да сте здрави, сваки вишак воде биће избачен из организма", каже Bav Shergill, дерматолог консултант и почасни предавач на Универзитету у Манчестеру.

Осим, ако не пијете више воде него што организам може избацити.

Amanda Burls, професорица у пензији и стручњакиња за јавно здравље са универзитета у Лондону, упозорава да нас испијање превише воде може убити. Према њеним наводима, интоксикација водом настаје када количина електролита у тијелу постане неуравнотежена прекомјерним уносом воде, нарушавајући функције мозга.

Са друге стране, каже се да је дехидрација један од најчешћих узрока појаве главобоље. Професорица Burls је 2015. године написала критичку оцјену доказа на ту тему, са закључком да хронична блага дехидрација може покренути главобољу и да у том случају повећани унос воде може помоћи. Међутим, потребан је већи, методолошки исправан приступ, насумично контролисаних испитивања, да би се потврдила учинковитост.

Дакле, поновно је ту сива зона.

Колико нам заиста треба воде?

У САД, као и код нас, популаран је савјет да се пије осам чаша воде, што је око два литра дневно, који је препорука нутриционисте Fredricka J. Starea 1974. године, који је заправо предложио шест до осам чаша воде, наводи The Guardian.

Ипак, колико нам је заиста потребно воде регулишу вањски фактори, као што је количина активности, временске прилике, али и наша физиологија. Ако тражите савјете на тему конзумације воде, можете наћи одговор да су потребне четири до шест чаша воде за здраве одрасле особе, који долази од угледног америчког извора као што је Harvard Medical School, као и да се сва пића која попијемо рачунају, чак и диуретици као што су кафа или чај.

Galloway је 2016. године тестирао хидрирајући потенцијал различитих напитака и открио је да литар пива не хидрира ништа мање него литар воде. Слично овоме, литар инстант кафе која садржи 212 мг кофеина има исто хидрирајуће дјеловање као и вода. Млијеко још више хидрира, а учинковито је и као рјешење за хидратацију код људи који имају дијареју. Иако не постоји зелено свјетло за кориштење калоричних напитака, ипак је добро знати да се шољица чаја или кригла пива рачунају као унос воде.

Колико нас је озбиљно дехидрирано? Нико не зна, али Galloway је једном приликом проучавао унос текућине код радника у Кардиф позивном центру и установио је да ће многи ограничити унос текућине како би повећали свој учинак.

"Претпостављамо да се на сличан начин понашају возачи камиона који прелазе велике удаљености јер ако уносимо довољно текућине, требало би да идемо у тоалет негдје између пет до седам пута дневно", закључује Galloway.