Требиње је домаћин Четврте научне конференције под називом „Историјски слојеви српског идентитета: прошлост у функцији разумијевања садашњости“, коју организује Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ уз подршку Града Требиња, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
Радни дио тродневног скупа одржава се данас у конференцијској сали Града Сунца.
Историчар Предраг Лозо поручио је да друштво које не зна одакле долази, не може да зна ни куда иде.
„Зато је веома важно што смо се окупили и обрадили теме о српском идентитету од средњег вијека па до Првог свјетског рата, од велике источне кризе 1875. године па све до савремености. Научне теме у ствари јесу једна врста савременог осврта на оно што нам се десило – не само ради понављања, него ради сагледавања онога шта ми као идентитетска и народна заједница можемо очекивати у будућности. Зато је веома важно да се ове теме излажу, али и да добијемо писани траг, односно научни зборник, што је већ традиција и најзначајнији резултат ове конференције“, навео је Лозо.
Александар Растовић, директор Историјског института Београд Српске академије наука и уметности, истакао је значај питања очувања националног идентитета, посебно за народе на Балканском полуострву.
„Народи на овим просторима кроз историју су били изложени процесима асимилације и угрожавања националног идентитета, прије свега од стране великих сила. Ова тема заслужује пажњу не само научне, него и шире јавности, и сматрам да овакве конференције треба да буду основа за будући рад. Овај скуп је прилика и да, као најстарија и најрелевантнија научна институција на простору Србије, успоставимо конкретне облике сарадње са Задужбином ‘Кнез Мирослав Хумски’, којој смо поклонили и један број наших издања“, рекао је Растовић.
Боривоје Милошевић, редовни професор на Филозофском факултету у Бањалуци, први пут је један свој рад представио на конференцији у Требињу.
„Изражавам захвалност и дивљење Задужбини на упорности и енергији коју показује, како у организацији ове конференције, тако и у свом научном и културном раду, а посебно у издавачкој дјелатности, која је на високом нивоу. Требиње се полако, али сигурно, између осталог, захваљујући овој задужбини, почиње претварати у истински научни центар и Херцеговине и Републике Српске“, истакао је Милошевић.
Данашњи скуп, у име Градске управе Требиње, отворила је Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, а више од двадесет истраживача из различитих научних области представиће радове који обухватају историјске, културне и духовне слојеве српског идентитета.
Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ ће, као и претходних година, објавити научни зборник са радовима представљеним на овогодишњој конференцији, који ће бити доступни у штампаном издању, али и у електронској форми на њиховој интернет страници.
