Требиње jе од данас до недјеље, петог октобра, домаћин Четврте научне конференције под називом „Историјски слојеви српског идентитета: прошлост у функцији разумијевања садашњости“, коју организује Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ уз подршку Града Требиња, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
Радни дио скупа биће одржан сутра у конференцијској сали Града Сунца. Конференцију ће свечано отворити градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а пленарно излагање одржаће Александар Растовић, директор Историјског института у Београду, на тему „Британска русофобија – оспоравање српског националног идентитета“.
Током конференције више од двадесет истраживача из различитих научних области представиће радове који обухватају историјске, културне и духовне слојеве српског идентитета. Ђорђе Бубало говориће о улози „српске земље“ као показатеља етничког идентитета од 12. до 18. вијека, док ће Срђан Рудић анализирати положај Зетских господара Балшића у односу на Босанско краљевство. Горан Комар представиће рад о Великом синодику манастира Савина из 1762. године, а Лазар Радан о настанку српског грађанства у оквирима Монархије. Петар Милошевић говориће о свештеничкој породици Зотовић у Херцеговини, док ће Данко Михајловић изложити рад о животу и дјелу великана Риста Јеремића, једног од најзначајнијих Требињаца. Посебну пажњу привући ће и рад Милорада Вукановића о српским школама у Дубровнику.
У другом дијелу скупа биће обрађене теме из новијег доба. Славиша Ћурић ће говорити о трговцима и задужбинарима као чуварима српског идентитета у Брчком, док ће Драга Мастиловић анализирати националну идеологију Владимира Гаћиновића. Мирко Цвијановић ће подсјетити на историјски значај Сабора у Добоју 1939. године, а Борис Радаковић ће упоредити антисрпску политику у Козарцу током НДХ и у Одбрамбено-отаџбинском рату. Професор Предраг Лозо представиће рад посвећен Рајку Петрову Ногу и његовој улози у обликовању идентитета Републике Српске.
Трећа сесија биће посвећена језику, култури и духовности. Јелица Стојановић анализираће српски језички идентитет простора Црне Горе, а Вук Миљановић ће поставити питање (не)могућности подређивања националног идентитета. Јелена Газдић излагаће о наставним програмима и уџбеницима матерњег језика у Црној Гори, док ће Дарко Ђого кроз упоредно разматрање лика Светог Јована Владимира и Меше Селимовића понудити ново виђење спајања различитих слојева српског идентитета. Завршна излагања донијеће и прилоге о фразеолошким слојевима српског језика и значају културно-језичког насљеђа.
Организатори истичу да је циљ скупа да кроз мултидисциплинарни приступ покаже како историјска искуства обликују савремени идентитет српског народа и помогну бољем разумијевању изазова данашњице. Свечано отварање научне конференције је у 09.00 часова, а детаљна сатница са учесницима и темама доступна је на друштвеним мрежама Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“.
