У Требињу је данас отворен Осми међународни научни симпозијум пољопривредних наука АГРОРЕС 2019. и 24. савјетовање инжењера пољопривреде Републике Српске, у организацији Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци и партнера – високошколских установа и научних инситута из региона.

Уз пленарна предавања и панел дискусију на актуелну тему „Пољопривреда и климатске промјене“, на овогодишњем научном симпозијуму до суботе, 18. маја, биће изложено - усмено или у форми постера - укупно 159 научних радова, који су резултат истраживања око 450 аутора, научних радника из двадесет држава.

Субота је резервисана за 24. савјетовање инжењера пољопривреде и 10. континуирану едукацију инжењера пољопривреде Републике Српске, те посјете засадима компаније „Попово поље“ АД и манастиру Тврдош.

Научни скуп је отворио помоћник министра пољопривреде РС Мирослав Бојић истакавши да је пољопривреда у Српској суочена са два основна развојна изазова – климатским промјенама и новим технологијама.

Неопходан је, појаснио је Бојић, адекватан одговор на климатске промјене које пријете да све учесталијим временским екстремима узрокују штете у пољопривредној производњи, док се примјена достигнућа технолошког развоја, додао је он, намеће као услов да ова грана привреде буде конкурентна - са апсекта коришћења ресурса али и креирања дохотка, запослења и радне снаге.

„Степен развоја пољопривреде у будућности биће управо мјерен степеном наших прилагођавања на ова два изазова. Узимајући све у обзир, јасно је да једино наука и примјена науке у пракси може отворити пут успјешнијег развоја сектора пољопривреде на овим просторима“, поручио је Бојић.

Он је додао да ресорно министарство улаже озбиљне напоре и средства у развој аграра, да је из аграрног буџета и других извора пољопривредницима у Српској данас на располагању близу 200 милиона КМ подршке годишње, али и напоменуо да ова средства, да би остварила пуни ефекат, морају доминантно бити усмјерена на развојне пројекте и нове технологије.

Изражавајући задовољство што се пољопривредни научни симпозијом већ седму годину одржава у нашем граду, градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да Требињу посебни географски и климатски услови дају потенцијал за развој неколико пољопривредних грана.

У интензивном развоју је виноградарство, а због чињенице да су Требиње и Херцеговина релативно незагађена средина распложемо и са великим потенцијалом за органску производњу, напоменуо је Ћурић.

„Градска управа Требиња настоји да пружи подршку развоју пољопривреде кроз различите програме помоћи пољопривредним произвођачима. Због тога сам посебно срећан што се овај скуп одржава у Требињу и што ћемо из прве руке од стручних лица добити најновије информације које ћемо, надам се, искористити да унаприједимо нашу пољопривреду“, закључио је он.

Пожељевши у име домаћина скупа учесницима симпозујима успјешан рад, декан Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци проф. др Златан Ковачевић истакао је да је ова високошколска институција данас једна од водећих научно-истраживачких установа пољопривредних наука у БиХ.

Р.С.