Полагањем вијенаца на спомен-обиљежја и свечаном сједницом Скупштине Града, Требиње је данас обиљежило 107 година од ослобођења у Првом свјетском рату — дана када је, 13. новембра 1918. године, побједоносна српска војска умарширала у град и донијела крај вишевјековног ропства.
Тај дан, уписан у камену и сјећању Требињаца, и данас одјекује као симбол слободе, поноса и захвалности.
„Велики је ово дан за Требиње и изражавам захвалност онима који су нам донијели слободу. Ми градимо Требиње у миру и слободи, за наше суграђане. Не смијемо заборавити нашу историју и морамо истину преносити на генерације које долазе. Ми ћемо у миру да стварамо снажније Требиње и снажнију Републику Српску“, поручио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, истичући да је сјећање на претке темељ сваког напретка.
Предсједник Скупштине града Здравко Бутулија нагласио је да је Дан ослобођења Требиња више од датума — то је завјет.
„Данас се сјећамо 13. новембра 1918. године, дана када је српска војска ушла у Требиње и ослободила не само наш град, већ и читаву Босну и Херцеговину. Морамо да цијенимо оно што имамо — мир и слободу, а то је непроцјењиво“, рекао је Бутулија.
Подсјетио је да је 14. пјешадијски пук Тимочке дивизије тада умарширао у град и донио слободу послије вјекова турске и аустроугарске окупације, отварајући ново поглавље херцеговачке историје.
Историчар Петар Милошевић подсјетио је на тешку цијену којом је слобода плаћена.
„У Великом рату страдало је 79 Требињаца, већ у првој години рата — многи на вјешалима. Двије године касније расељено је 40 села са 941 породицом. Многи су скончали у логорима, а коначан број жртава никада није утврђен. Ипак, Требиње је дало велики број добровољаца, а шесторо наших Требињаца одликовано је Карађорђевом звијездом са мачевима — највећим ратним признањем. Међу нама и данас живе њихови потомци, и њихову храброст никада не смијемо заборавити“, истакао је Милошевић.
Након пробоја Солунског фронта, српска војска је крупним корацима напредовала према западу. Један од главних праваца био је управо ка Босни и Херцеговини. Тимочка дивизија, међу првима, стигла је до Требиња, а затим наставила ослобађајући градове дуж далматинске обале — од Дубровника до Херцег Новог, носећи са собом заставу слободе и вјеру у заједништво.
Свечаној сједници Скупштине града присуствовали су бивши предсједници и начелници, народни посланици, шеф Конзуларне канцеларије Србије у Требињу, те бројни представници привредног, културног и јавног живота града.
