У Требињу је данас почео 15. међународни научни симпозијум „АгроРес 2026“, који је окупио велики број професора, истраживача и студената из цијелог свијета.
Како је истакнуто на отварању, први симпозијум одржан је 2012. године управо у Требињу, а захваљујући доброј организацији, гостопримству града и квалитетним условима, овај научни скуп из године у годину биљежи све већу посјећеност.
Ове године штампано је више од 630 акредитација за ауторе и коауторе научних радова, док ће током наредна два до три дана бити представљено 209 научних саопштења. Организатори су најавили да ће око 30 радова бити објављено у зборнику радова.
На симпозијуму учествују професори и студенти из 27 земаља, претежно са европског континента, али и из Африке и Азије.
Организатори истичу да је посебан значај скупа у томе што се научна истраживања све више могу примјењивати у пракси, посебно у области пољопривреде.
„Најважније нам је да све оно што колеге током године спознају кроз научно-истраживачки рад пронађе пут до пољопривредних произвођача, јер не смијемо заборавити да је пољопривреда жива научна област“, казао је проф. др Борис Пашалић.
Помоћник министра за пољопривреду, прехрамбену индустрију и рурални развој Саша Лалић истакао је да је значај оваквих конференција данас већи него икада, јер се аграрни сектор суочава са бројним изазовима.
„Међународна научна сарадња пружа прилику да се размјене искуства, знања и рјешења за проблеме са којима се суочава савремена пољопривредна производња“, рекао је Лалић.
Он је додао да све чешће елементарне непогоде, поремећаји на тржишту и поскупљење репроматеријала додатно оптерећују аграрни сектор, те да без улагања у струку и науку није могуће обезбиједити стабилан и одржив развој.
„Наука сама по себи није довољна, али њеним повезивањем са струком, уз јасно дефинисане циљеве и правце развоја, могуће је доћи до конкретних и квалитетних рјешења. Зато је овај скуп од великог значаја, а сигуран сам да ћемо и ове године кроз дискусије и размјену искустава добити важне смјернице и одговоре, као што је то био случај и претходних година“, поручио је Лалић.
Декан Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Златан Ковачевић нагласио је да је значај оваквих манифестација вишеструк.
„Прије свега, омогућавају размјену научних знања, искустава и нових технологија у области пољопривреде. С друге стране, повезују научне институције, факултете, привреду и произвођаче, што је данас изузетно важно“, казао је Ковачевић.
Он је посебно истакао да је Требиње постало препознатљив центар окупљања научне и академске заједнице када је ријеч о аграру и руралном развоју.
„Овакви скупови доприносе и афирмацији младих истраживача, студената и свих оних који желе да се баве науком и савременом пољопривредном производњом“, закључио је Ковачевић.
