Усклађивање законодавства са пакетом прописа за електричну енергију, у чему БиХ касни, практично би деблокирало процес успостављања берзе електричне енергије и омогућило јаснији законски оквир за интеграцију са тржиштем ЕУ и земљама региона, изјавила је шеф сектора за електричну енергију у Секретаријату Енергетске заједнице Јасмина Трхуљ.
Трхуљева је навела да је на панелу у оквиру Самита енергетике у Требињу, посвећеном енергетском тржишту, разговарано о више тема, међу којима су батеријски системи, карбонске таксе и посљедице које нови европски механизми имају на електроенергетски сектор региона.
"Заједнички именилац за сва та питања јесте доношење прописа који ће бити у складу са пакетом за електричну енергију, односно са правилима за интеграцију тржишта које су министри Енергетске заједнице, укључујући и министре из БиХ, усвојили 2022. године уз обавезу да се до краја 2023. ти прописи пренесу у законодавство", рекла је Трхуљева новинарима након панела "Тржиште 3600: Берза, Маркет каплинг, ОИЕ, Складиштење електричне енергије, ППА уговори и ЦБАМ".
Према њеним ријечима, БиХ тај пакет још није усвојила, али је током претходне године било више иницијатива да се донесе закон који би регулисао тржиште електричне енергије на нивоу БиХ, рад регулатора и пренос електричне енергије.
"Према нашим сазнањима, закон је стигао у Дом народа и очекујемо да би ускоро могао бити усвојен", истакла је Трхуљева.
Она је упозорила да кашњење у реформама већ има посљедице, посебно због примјене европског механизма за прекогранично опорезивање угљеника – ЦБАМ.
"Већ у првим мјесецима имплементације ЦБАМ-а видимо да је регион погођен, јер услови на тржишту више нису исти. Цијене електричне енергије у нашем региону знатно су пале у односу на европске, што се директно одражава на приходе електропривреда", рекла је Трхуљева.
Додала је да је за ублажавање тих посљедица неопходно испунити услове који подразумијевају усклађивање прописа у области тржишта електричне енергије, обновљивих извора и система наплате емисије угљен-диоксида.
Говорећи о енергетској транзицији, Трхуљева је нагласила да су потребна велика финансијска средства, али да земље региона не треба да се ослањају искључиво на помоћ Европске уније.
"Потребно је погледати шта можемо сами да урадимо. Увођење система наплате угљен-диоксида може бити знатан извор прихода за декарбонизацију и праведну транзицију која захтијева велика улагања", рекла је Трхуљева.
