У Музеју Херцеговине вечерас је отворена изложба „Два логора, два свједочанства”, у спомен 80. годишњице ослобођења Дахауа, првог нацистичког логора у Европи и Јасеновца, највећег усташког логора.
На изложби је приказано 14 графика словеначког сликара Зорана Мушича, из циклуса „Ми нисмо сами” те читани фрагменти текста „Ослобођени Јасеновац”, југословенског књижевника Ћамила Сијарића.
Милорад Пуповац из Српског народног вијећа, који је отворио изложбу, рекао је да се ова два умјетника никад нису срела, осим у овој изложби, те да је Мушич био логораш у логору Дахау, а други је био ослободилац, који је међу првима ушао са другом армијом Југословенском у Јасеновац.
"Обојица свједоче о страхотама тог логора, приказујући тијела мртвих и полумртвих, показују како се људски живот сведе на голо тијело и голу смрт, а како се друштво, од слободних, претвара у друштво логораша у концентрациони логор, како је то било у Њемачкој Хитлеровој и НДХ – Павелићевој", навео је Пуповац.
Он је додао да порука са ових цртежа данас одзвања више него јуче, те да је Мушић седамдесетих година обновио цртеже које је радио у Дахау и тиме стекао свјетску славу, а Сијерић осамдесетих одлучио записати то што је видио, осјетио и доживио.
Власник Галерије Висконти из Љубљане Лазар Вујић рекао је новинарима да је ова колекција вриједна толико да нема цијену, да су у њој историјски радови, те да је Мушич успио да блокира продају својих оригиналних радова из Дахауа.
"Он је кришом цртао, сликао и те папире мотао и скривао у ноге од жељезних кревета. Кад је ослобођен Дахау, Американци су имали одјел у бригади која је живјела по Европи и проналазила умјетнине. Један Јевреј историчар умјетности, официр, који је први ушао у Дахау је открио те цртеже и однио их у Америку", навео је Вујић.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић рекла је да порука ове изложбе треба да буде то да људска рука, руковођена људским умом и људском душом може да чини злодјела, али и умјетничка дјела.
"Ова изложба треба да нас подсети на велико страдање и мученике из логора Дахау и Јасеновац, али исто тако у тим несрећним околностима, академски сликар Зоран Мушич је направио цртеже, на основу којих је израдио и графике, тако да је ово свједочанство које је могао да види, њихове посљедње трзаје и умирање, једну страхоту", рекла је Грујићева.
Изложба је организована у сарадњи Српског народног вијећа из Загреба, Лазара и Живе Вујић испред Галерије Висконти из Љубљане и Музеја Херцеговине у Требињу.
