У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је отворена изложба „Најбољи међу најбољима – такмичења мајстора старих заната у Музеју Етар“, на којој су представљена 43 предмета настала током више од двије деценије међународног такмичења мајстора традиционалних заната у бугарском граду Габрову.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине и Музеја на отвореном „Етар“, под покровитељством Министарства културе Бугарске.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да ова поставка представља резултат дугогодишњег рада бугарских колега на очувању традиционалних заната, али и наставак успјешне међународне сарадње двије установе.
„Наш циљ је да музеј не буде само мјесто у којем се чувају предмети из прошлости, већ и простор у којем се традиционална знања и вјештине уче и преносе. Од 2022. године организујемо радионице традиционалног веза које окупљају различите генерације, а прошле године приредили смо и сајам старих заната. Најважније је да искористимо вријеме у којем још имамо мајсторе који посједују ова знања и могу непосредно да их пренесу младима“, рекла је Грујић.
Она је додала да је сарадња са музејом из Габрова настала захваљујући сусретима на међународним конференцијама, те да изложба показује како такви сусрети прерастају у конкретне заједничке пројекте.
Светозар Тодоров, руководилац Одјељења за културни менаџмент Музеја „Етар“, појаснио је да је посебност изложбе у томе што представљени предмети нису само музејски експонати, већ радови настали у такмичарским условима.
„Мајстори из различитих земаља и различитих занатских области имали су задатак да у тачно одређеном времену, под једнаким условима, покажу најбоље од свог знања и умијећа. Управо тај такмичарски дух и њихова лична интерпретација традиционалних техника представљају суштину ове изложбе“, истакао је Тодоров.
Говорећи о самој поставци, појаснио je да је изложено 38 радова побједника у категорији одраслих и пет радова младих учесника, који се у такмичење укључују од 2017. године.
„Посјетиоци могу да виде радове побједника такмичења од 2003. до 2025. године. Посебна занимљивост је што су уз изложене предмете постављене NFC ознаке, помоћу којих посјетиоци својим мобилним телефонима могу добити додатне информације о мајсторима који су их израдили“, навео је Тодоров.
Изложбу је свечано отворила начелник Одјељења за културу Града Требиња Слађана Скочајић, која је истакла да је посебно импресионирана начином на који су предмети одабрани и представљени публици.
„Очекивала сам да ћу видјети старе занатске алате и предмете какви су се некада користили у нашим домаћинствима, али ме је дочекала изузетно пажљиво осмишљена и естетски уређена поставка. Препознала сам готово све предмете и увјерила се колико смо слични, колико су нам материјали и начини израде заједнички, а колико се разликујемо у детаљима, украсима и бојама“, рекла је Скочајић.
Она је најавила да ће настојати да се организују посјете требињских школа како би млади имали прилику да упознају културно насљеђе других народа и препознају заједничке вриједности.
На међународном такмичењу мајстора старих заната, које се одржава као дио Међународног сајма традиционалних заната у Габрову, током протекле 22 године учествовала су 154 мајстора из 16 земаља.
Представљени радови свједоче о богатству занатских техника, стваралачкој вјештини и значају очувања нематеријалног културног насљеђа, али и о културним сличностима и посебностима народа Балкана.
