У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је на тридесет изложених паноа представљена „Архитектонска култура међуратног Београда“, аутора Снежане Лазић и Јелене Митровић Коцев.
Снежана Лазић каже да је у питању изложба техничке документације која се чува у фонду Историјског архива Београда и која представља архитектуру пријестонице Србије између два рата.
„Из 'океана' документације, прије свега Фонда техничке дирекције, која броји преко 16 хиљада предмета, приказали смо изградњу Београда у моменту када постаје европска метропола. Покушали смо процват града током 30-их година XX вијека да представимо овом изложбом. Примарни циљ је био да укажемо на значај заштите архивске грађе и да апелујемо да се сачува квалитетна и лијепа архитектура града“, наводи Лазић.
Јелена Митровић Коцев је рекла да им је намјера била и да изложбом истакну значај градских служби, које су регулацијом и планским подизањем објеката водиле развој Београда.
„Осим државних архитектонских објеката, као што су жељезница, мостови, јавне зграде, цјелокупно остало грађевинско и техничко подизање Београда као и градња свих приватних зграда послије Првог свјетског рата изведено је или контролисано од стране Техничке дирекције Града Београда. Изложба се састоји из двије велике цјелине - рад општинских архитеката и рад њихових колега из приватне праксе“, истакла је Митровић Коцев.
Симо Радић, кустос-историчар у Музеју Херцеговине рекао је да је вечерашња изложба почетак сарадње између Историјског архива и Музеја Херцеговине.
„Овом изложбом обиљежавамо Дан европске баштине, а жељели смо да требињској публици представимо богато насљеђе Београда, у архитектонском смислу. Изложба је урађена тако да сваком ову тему учини занимљивом, јер представља архитектонски развој Београда од 1919, када креће обнова разрушене пријестонице и постепеног претварања у модерну европску метрополу. Велики допринос развоју Београда, каквог данас знамо, дали су руске архитекте који су дошли након Октобарске револуције, али и домаћи стручњаци“, истакао је Радић.
На изложби, која ће у Музеју Херцеговине бити отворена до 12. октобра, посјетиоци могу да виде грађевине и планове јавних зграда и приватних објеката.
.jpg)
