Своје прво књижевно вече у башти требињске Народне библиотеке вечерас је имао академик Горан Петровић, један је од најзначајнијих српских писаца млађе генерације. За Петровића кажу да је писац модерног сензибилитета и да су на њега утицали Пекић и Борхес.
Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича и каже да је и то на њега дјеловало иако је то била случајност.
"Увијек сам осјећао дозу зрачења као и кад долазим у Требиње, јер имам утисак да долазим у господски град. Разлог је господско понашање људи, а увијек сам имао тај осјећај за Требиње, а није то увијек тако. Постоји нешто господско и у овом требињском ваздуху", прича Петровић.
За Херцеговце каже да су рођени приповиједачи чак тамо гдје није богато као у Требињу.
"То значи да прича успјева и Херцеговци су рођени приповиједачи, а то се доказало и кад није постојала писмена књижевност него приповиједна. Овдје сваки камен прича и поезија се крије свуда око нас и уграђена је. Вјероватно ће у мојим наредним романима бити нешто уграђено из Херцеговине, али не знам када", истакао је Петровић.
Према његовим ријечима, када се говори о књижевности онда се говори и о животу, јер књижевност сабира оно што је живот. На књижевним вечерима прочита неколико прича и нешто ново што је у међувремену написао тако да је увијек нов пред читалачком публиком.
"Волим да одговарам на питања публике јер је то прилика да писац провјери како функционише то што пише у додиру са читаоцима. Посао писца је самотњачки и онда се долази у ситуацију као што је сада да се може добити одмах одјек онога што се ради. Кад пишете роман који можда траје и годинама немате одјек за разлику од музичара и глумаца који то истог трена доживе на сцени, а писац мора да чека, а то је увијек на неки начин узбуђујуће", прича Петровић.
Горан Петровић је добитник књижевне стипендије Фонда Борислава Пекића, Просвјетине награде, награде Меша Селимовић, Рачанске повеље, Златног бестселера, Виталове награде, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, НИН-ове награде за 2001. годину, Октобарске награде града Краљева и награде Борисав Станковић. Добитник је и Андрићеве награде за 2006. годину. Награду Лаза Костић добио је 2011. године за роман Испод таванице која се љуспа.
Книжевно вече опдржано је у оквиру манифестације "Требињско културно љето".
