Музеј Херцеговине у Требињу планира да реконструише клавир чувеног српског пјесника Јована Дучића, који је од изузетне вриједности и који се већ 15 година чува у тој установи културе, као дио збирке и заоставштине познатог српског пјесника, изјавила је данас Срни директор Музеја Ивана Грујић.
За реконсрукцију клавира који је стар више од једног вијека потребно је, према стручним процјенама, око 20.000 евра, да би се тај велелепни инструмент вратио у првобитно стање и да би на њему поново могла да се свира музика, истакла је Грујићева.
"Kлавир је сада у лошем стању и, према процјени стручне фирме из Београда, потребно га је потпуно репарирати, промијенити све дирке, жице и остале дијелове", навела је Грујићева.
Она је појаснила да је клавир, према њиховој процјени, првобитно био у боји дрвета, а накнадно је префарбан у црно, с тим да су дирке рађене од слоноваче, што указује да је тај инстумент заиста био један репрезентативан примјерак, истакла је Грујићева.
Тај значајан инструмент би, како је додала, било неопходно обновити у Београду.
Kлавир, који се сада чува у Музеју Херцеговине у Требињу, прво је, како је истакла, на аукцији у Београду купио један Чачанин, а онда га је поклонио Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.
"Потом га је тадашњи епископ владика Григорије, прије 15 година, понудио Музеју да њиме употпуне своју збирку посвећену Дучићу, што су у Музеју са задовољством прихватили", подсјетила је Грујићева.
Претпоставља се, како је рекла, да је Дучић тај клавир купио када је као дипломата боравио у Будимпешти, Букурешту или Софији, одакле га је онда пренио у Београд, гдје је имао намјеру да прави кућу, за коју је већ био набавио многе предмете, а који су сада у власништву неких београдских породица.
Дучић је вјероватно тај клавир набавио 30-их година 20. вијека, а сам инструмент потиче из друге половине 19. вијека, додала је Грујићева.
"Kлавир је израдила позната породица Kрчмар из Прага, што се види на основу печата који се налази унутар инструмента, а која се њиховом производњом бавила неколико генерација током 19. вијека", додала је Грујићева.
Према њеним ријечима, није познато да ли је Дучић купио клавир или га је добио на поклон, као ни то да ли је Дучић на њему сам свирао, јер о томе не постоје подаци.
"Али, с обзиром на то да је Дучић био свестрана личност који је стварао, али и живио умјетност, ово би још потпуније освијетлило његову личност", додала је Грујићева.
Она је најавила да је у плану и да се на разним манифестацијама, посвећеним српском великану Јовану Дучићу, након реконструкције клавира, организују и концерти и да се поново зачује звук и са Дучићевог клавира.
