Дугогодишњи новинар Радио Требиња Миливоје Бештић припремио је крајем августа 2000. године емисију под називом „Чекајући повратак Дучићев“- о опсежним и комплексним припремама за пренос земних остатака Јована Дучића из америчког града Либертвила у родно Требиње, гдје је 22. октобра, у Херцеговачкој Грачаници, кнез пјесника и нашао коначни смирај, након 57 година.
Бештићеви саговорници били су чланови Савјета за пренос земних остатака Јована Дучића - епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, начелник Општине Требиње Михајло Мијановић, Обрад Гаџа, предсједник СО Требиње, секретар Извршног одбора овог Савјета Ранко Нинковић, директор Спомен-комплекса Црквина у изградњи, инжењер Мато Уљаревић, као и директор требињске Штампарије Жарко Бутулија.
„Ако Бог да, освештаћемо велику цркву, дивну, најљепшу коју смо икада до сада подигли и имали у Херцеговини, цркву коју нам је Бог дао с неба, а коју је по Божијем благослову и надахнућу, саградио наш пријатељ и брат, Бранко Тупањац, који је овдје клицом заметнуо, и по свијету тражио хљеба и спаса, али није био од оних људи који је само о себи мислио, а који је поклонио највећи дар овоме граду у посљедњих хиљаду година - цркву Херцеговачку Грачаницу... Да Бог да - да будемо достојни домаћини онога који је најбољи од свих Требињаца свих времена, од свих лаика који су се овдје родили, пјесника, књижевника, политичара, војсковође и војника Јована Дучића. Имамо, хвала Богу, чиме да се поносимо и на кога да се угледамо, немојте да се обрукамо ни пред Јованом Дучићем, који је толико чекао и толико чезнуо да се врати међу нас“, поручио је тада духовни пастир Херцеговине, епископ Григорије.
У емисији стихове Јована Дучића и прозне записе пјесника Рајка Петрова Нога казују новинари Момир Момо Бркић и Влатка Мусић.
