Сунце у Требињу упекло, запалило камен и небо, па се читав град пржи на лаганој ватри од 25 степени, док се влажност ваздуха попела на 88 процената као да смо насред пучине морске, а не подно Леотара.
Притисак стао на 981 милибар, таман да пензионерима почну зујати уши, док вјетрић-сјеверац једва миче душу брзином од једнога јединога метра у секунди, тек толико да разнесе дим из нечије ћикаре прве јутарње кафе.
Раширило се сунце по цијелој Херцеговини, па се свако мјесто кочопери са својом температуром.
Док се у Билећи хладе уз 22 степена, а у Берковићима мјере 21, дотле се на врх Леотара жива попела на 23 подиока. Али, не лези враже, како се човјек пење уз брдо, тако се и јунаштво и топлина топе! У Невесињу забиљежено 17 степени, у Гацку 16, а јадно Чемерно се стиснуло и скоро дрхти на свега 13 степени, к'о голобради момак пред ђевојком.
И таман кад човјек помисли да ће у овом рају заспат' под ведрим небом и бројати звијезде, ето ти белаја! Шапћу мудри метеоролози, ти стари варалице и вјетрогоње, да ће нам се ноћас облаци натмурит' над главама. Спрем'те се, браћо Херцеговци, јер ће ове исте ноћи небо пустити сузе, па ће нас киша опрати и расхладити прије него што петлови запјевају!
