У Требињу је данас настављена Међународна научна конференција „150 година од Херцеговачког устанка: Утицај на регионалну безбједност и европску геополитику“, на којој научни радници из 13 земаља разговарају о питањима овог устанка, али и о Великој источној кризи и томе шта је тада произвела.
Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да се посљедице Херцеговачког устанка, као једног од најзначајнијих догађаја у новијој историји српског народа, осјећају и данас.
„Тај устанак није био локални догађај, већ је отворио Велику источну кризу која је изазвала огромне турбуленције у Европи и оставила посљедице, нарочито по српски народ западно од Дрине. Након тога услиједила је аустроугарска окупација. Устанак није до краја испунио тада националне циљеве српског народа и оставио је посљедице кроз аустроугарску окупацију, а видимо да се и сада осјећају рецидиви тих догађаја“, навео је Мастиловић.
Члан Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да је ЕУ данас у кризи баш као што је Отоманска империја била у другој половини 19. вијека.
„Важно је правити паралеле историјских догађаја са садашњим временом, јер има политичких порука и процеса који су веома слични данашњој геополитичкој ситуацију. Отоманска империја створила је услове за револуцију, а слично се сада дешава у Европи, јер видимо читав низ малих револуција који се одигравају по свим европским замљама“, каже Пророковић.
Он је додао да је друга половина 19. вијека донијела и банкрот Отомаске империје, која се непрестано задуживала и почињала да штампа новац, и упитао шта се данас различито дешава у свијету у односу на то вријеме.
Пророковић каже да постоји сличност тога времена и данашњице и у потрошености једне идеологије.
„Људи су у другој половини 19. вијека жељели модернизацију. Кад говоримо о геополитици виде са стална борба између трансатланских сила САД и Велике Британије са Русијом, које непрестано настоје да је потисну. Фронт је данас пар стотина километара сјеверозападно од БиХ, у Украјини, али у начелу се ту ништа није промијенило“, сматра Пророковић и додаје да је садашња геополитичка ситуација разлог за велики број учесника из иностранства на овом скупу.
Међународна научна конференција „150 година Херцеговачког устанка: Утицај на регионалну безбједност и европску геополитику“ отворена је јуче у Невесињу, а организовао је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за међународну политику и привреду Београд, уз подршку Министарства науке, иновација и технолошког развоја Србије и Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање РС.
За јесен је најављен и Зборник радова са овог научног скупа.
