У оквиру манифестације „Дучићев дан“ на платоу испред Музеја Херцеговине вечерас је уприличена документарна изложба о истакнутом културном и јавном раднику Матији Бану под називом „Писма са Бановца“, аутора Пеђе Милојевића и Светлане Митровић.

matija-ban-2.JPG (183 KB)

Кроз лична документа, писма, извјештаје, указе, позоришни плакате, књиге, репродукције уља на платну и фотографије – представљен је животни пут и дјелатност Матије Бана, рођеног Дубровчанина, угледног Београђанина, панслависте, Југословена, дипломате, књижевника, професора Лицеја у Београду, првог члана Академије уметности Српске краљевске академије - и првог становника Бановог брда, по којем и данас овај дио Београда носи име.

Отварајући изложбу градоначелник Требиња Мирко Ћурић казао је да је Матија Бан, уз своје знамените суграђане Меда Пуцића, Валтазара Богишића и Пера Будманија, припадао тада веома бројном покрету Срба католичке вјероисповијести.

matija-ban-1.JPG (144 KB)

„Да је национални Србин, Матија Бан ће то кроз живот обилато потврдити. У Цариграду  је завршио највише школе и предавао историју, географију и француски језик. На позив кнеза Александра Карађорђевића школованим Србима из Аустрије да својим знањем подижу Србију, Матија Бан се радо одазива и стиже у Београд 1844. године. Ускоро, осјећајући се као свој на своме, одриче се аустријског поданства и узима српско држављанство. Предаје на Лицеју у Београду, а кнез га је ангажовао за личног васпитача његових кћерки, Полексије и Клеопатре“, истакао је Ћурић.

Харизматичан, образован и господских манира, Матија Бан убрзо задобија повјерење тадашње елите, а само три године по његовом доласку у Србију Илија Гарашанин му повјерава осјетљиве политичке послове.

Након Берлинског конгреса заговорник је активног политичког и културног ангажмана тада међународно признате Србије на још неослобођеним територијама.

matija-ban-3.JPG (200 KB)

„Матија Бан 1879. године пише о томе да су сви Срби загледани у Београд као у центар и пијемонт и зато заговара да се на Врачару изгради велика црква Светог Саве. Неће проћи много времена и започеће израда пројекта храма Светог Саве на Врачару...Аутори ове изложбе дошли су до интересантног открића да је Матија Бан идејни аутор политичког програма националног уједињења и ослобођења свих јужних Словена. Занимљиво је и да је сам назив 'Југословен' изашао из пера Матије Бана“, казао је Ћурић.

Један од коаутора изложбе Пеђа Милојевић казао је да је Матија Бан једна од најренесанснијих личности у српском народу у 19. вијеку, да оставио трага у књижевности, позоришту, политици и дипломатији, али и личност о којој, нажалост, данас не можете много сазнати у школама - већ искључиво личним интересовањем и залагањем.

matija-ban-4.JPG (178 KB)

„Као и Јован Дучић, тако је и Матија Бан у Београду био човјек који је сабирао. А око њега су били највећи умови, најзначајнији умјетници, политичка и дипломатска елита, са обје стране и Саве и Дрине, из Црне Горе, Дубровника, Загреба. Био је један од великих заговорника југословенске идеје, а саговорника је имао у Јурају Штросмајеру, био је човјек који волио људе и којег су људи вољели, који је знао како да неке своје идеале преточи у оно што ми данас зовемо - завјетима“, казао је Милојевић.

Изложбу је приредила Туристичка организација општине Чукарица, у сарадњи са Центром за мултимедијалну уметност и комуникацију „Танграм“  и Архивом Србије, а по жељи организатора - остаће у фундусу Музеја Херцеговине као поклон Требињу.

Већ од сутра изложба сели у галеријски простор музеја, а биће доступна публици чим поново буду дозвољене посјете установама културе.

Скуп у част Јована Дучића и Матије Бана био је и прилика за још једно присјећање на наше недавно приминуле суграђане - пијанисту и композитора Божидара Боба Вучура и умировљеног владику Атанасија Јевтића, те просвјетне раднике Душана Ковачевића, Милоша Кажовића и Јасне Митровић.

matija-ban-5.JPG (146 KB)

У част Бобу Вучуру професор клавира Никола Симовић извео је Шопенов „Прелудијум у Е-молу“, док је директорица Музеја Херцегиовине Ивана Грујић подсјетила на бесједу владике Атанасија којом је херцеговачки духовни пастир 2000. године дочекао земне остатке Јована Дучића тада враћене у родни град.