Најтеже је шити ношње, ту се највише задржимо. Три жене раде једну капу. Женска ношња је компликована, такође, треба нам доста времена, јер се све ради пажљиво - истиче Сена Ђурица, члан Удружења "Васила".
Приредила: Милена КОПРИВИЦА
Љубав према старим занатима и ручном раду /којима су се некад бавиле жене у Херцеговини/ као што су шивење, плетење, ткање и вез окупила је чланице Удружења "Васила" из Требиња прије 12 година и од тада настоје да сачувају народну традицију од заборава.
Низ година оне стварају права умјетничка дјела. Осим херцеговачке народне ношње, чланице Удружења "Васила" ручним радом праве уникатне одјевне предмете рађене од природних материјала прожете етно-мотивима.
На полицама овог удружења могу се пронаћи, између осталог, плетене чарапе, џемпери, капе, мушке и женске кошуље, а гости који сврате у њихов кутак у Требињу могу да пробају и колачиће прављене од херцеговачког биља.
Чланица Удружења "Васила" Сена Ђурица напомиње за Срну да су однедавно своју активност усмјериле ка томе да млађе генерације науче да се баве старим занатима.
Ђурица истиче да су ове године добиле нешто шири простор у коме раде, па се тиме стекла могућност да бучавају младе чланове.
"Стицајем околности сјетиле смо се дјевојака из Фолклорног ансамбла `Јован Дучић`. Сматрале смо да оне ипак имају више осјећаја за народну ношњу од осталих. Са пет младих дјевојака из тог ансамбла ове године направиле смо обуку за шивење, ткање и плетење", наводи Ђурица.
Народне ношње најзахтјевније су за израду, пошто се раде од природних материјала, а набавка није могућа, јер су ти материјали скупи.
"Најтеже је шити ношње, ту се највише задржимо. Три жене раде једну капу.
Женска ношња је компликована, такође, треба нам доста времена, јер се све ради пажљиво", каже она.
Чланица Удружења "Васила" Сена Ђурица 2014. године у Србији је награђена за израду оригиналне тканице са женске херцеговачке ношње, коју је направила по узору на тканицу која је стара више од стотину година.
Према њеним ријечима, рад "Василе" наишао је и на подршку Градске управе.
Удружење има одличну сарадњу и са градском Туристичком организацијом која им је омогућила да своје производе продају у туристичком Инфо-центру, а свој продајни кутак имају и у Музеју Херцеговине.
