Удружење ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ већ 11 година активно ради на промоцији ликовне умјетности у нашој регији. Од 2013. године, када су основани, до данас, организовали су низ пројеката и изложби у Требињу и шире, а опстали захваљујући ентузијазму, односно огромном љубављу према умјетности, стварању и повезивању људи сличних афинитета у јединственом циљу – креирању успјешне сарадње и квалитетне умјетничке сцене.
Оно што карактерише њихово вишегодишње постојање, поред снажног духа заједништва уједињеног у истој тежњи, јесте и спознаја да ни у једном тренутку нису помишљали да одустану. Ни упркос личним обавезама и животима, а ни ако се понекад чинило да култура није адекватно вреднована. Они су вјеровали да то што раде вриједи, што можемо назвати и суштинском покретачком снагом, жилом куцавицом која на прагу њихове друге деценије рада, јаким дамаром наставља да исписује неизбрисив умјетнички траг. Захваљујући свему томе крајем ове године успјешно су реализовали и трогодишњи пројекат „Дани УЛУИХ –а“, а дјеловање удружења проширили и изван граница источне Херцеговине.
Како нам каже Нина Лојовић Милинић, предсједник Удружења, доктор наука из историје умјетности и магистар ликовних умјетности из области сликарства, овај пројекат покренут је првенствено са жељом да се Удружење, односно умјетници представе на квалитетан и домишљат начин са циљем ликовног повезивања ван граница источне Херцеговине.
„Крајем ове године успјешно смо реализовали пројекат Дани УЛУИХ-а, који је обухватао три веома значајне активности – нашу препознатљиву изложбу на Тргу слободе у јулу, затим јесењу изложбу у Галерији Бокић, која је покренута прошле године. Ове године трајала је од 5. до 15. новембра и била је специфична јер смо удружили радове чланова нашег Удружења са радовима Савеза удружења ликовних умјетника Војводине, са којима смо иначе склопили споразум о сарадњи. Резултат тог споразума је поменута изложба у Галерији Бокић у Требињу на којој су представљени радови 17 наших и 10 њихових чланова. Након тога, тачније 25. новембра у Галерији СУЛУВ у Новом Саду свој рад је представило 10 наших умјетника, чиме је остварена и трећа активност пројекта. Изложба је била отворена до 6. децембра и доживјела је одличне реакције, што нама представља додатни мотив да знамо да смо на правом путу“, каже нам Нина Лојовић Милинић, додајући да је њихов циљ да се Дани УЛУИХ – а временом оснажују и обогаћују, те постану квалитетнији.
Изложба УЛУИХ-а у Галерији СУЛУВ у Новом Саду 2024.
Како истиче, обје изложбе, и у Требињу и у Новом Саду, одликују изузетна успјешност и посјећеност.
„Сам простор новосадске галерије је аутентичан и даје додатну енергију и инспирацију. Колективна изложба је спој различитих енергија, умјетничких поетика и праваца, а удружење је остварило успјешан спој различитости. Оно што сам примијетила је да су посјетиоци у Новом Саду у највећем броју били студенти и професори њихове Ликовне академије, док код нас више долазе пријатељи и познаници па је и сам значај и доживљај био другачији. Изложбу је отворио предсједник Удружења савеза ликовних умјетника Војводине, што је изложби дало додатни значај“.
Иако су овом изложбом успјешно реализовали активности везано за пројекат Дани УЛУИХ – а, пред њима су увијек нови изазови јер умјетност сама по себи тражи да буде испољена. Ако се вратимо деценију уназад, добијамо јасне увиде зашто и како је ово удружење почело свој живот.
„Сњежана Домазет Уљаревић, Татјана Топаловић и ја смо покретачи оснивања удружења. Главни мотив и идеја били су, а могу рећи да су и сада, умјетничко повезивање, промовисање рада наших умјетника и огромна љубав према умјетности. У првим годинама заједно смо организовале и радионице за наше чланове, гдје смо сликајући разговарали, стварали и стицали искуства што је утицало на рад удружења, а тај дух заједништва и дружења је непроцјењив! То нас је, поред наравно љубави према сликарству и умјетности уопште, и одржало све ове године. Највећи број нас потекао је и стасао на требињској Академији ликовних умјетности, чији је један од оснивача, а потом и декан, био Милорад Ћоровић. На оснивачкој скупштини присуствовао је велики број умјетника из источне Херцеговине и тада је донесена и одлука о нашем називу“, уводи нас Нина Лојовић Милинић у почетке рада удружења.
УЈЕДИЊЕНИ ЛИКОВНИ УМЈЕТНИЦИ
„Идеја о оснивању удружења потекла је 2013. године из разлога што је недостајала повезаност међу умјетницима. Завршили смо ликовне академије, жељели смо да стварамо, да се чује за нас и из те тежње смо се први у Требињу и организовали на овај начин, ујединивши ликовне умјетнике. И то са искреном жељом да се уради нешто више на плану умјетности, да се повежемо, знајући да је то стварање могућност за неке нове идеје без личног интереса. Био је то племенити мотив да се дружимо, стварамо и ако успијемо, да трајемо. На нашој првој изложби, у оквиру оснивачке скупштине, радове је изложио велики број умјетника и, дајући свој потпис, подржали су оснивање. Та изложба је изузетно вриједна јер су и академски умјетници и аматери приложили свој рад и тиме утемељили наше постојање. На оснивању су били и Вук Рогановић и Љубо Милојевић, а на отварању прве изложбе на Тргу слободе, данас већ традиционалне, у знак подршке, поред два поменута умјетника, и Миливоје Бокић је изложио једну скулптуру и присуствовао отварању. Друге године постојања додијелили смо признања нашим члановима Љубу Милојевићу, за дугогодишњи умјетнички рад и Драгу Вучићу за допринос развоја ликовне умјетности!“
Додаје, да свих ових година једни друге подстичу на рад и нове идеје, а успијевају и да удружење непрекидно шире и обогаћују, како новим активностима и изложбама, тако и новим члановима.
Дружење чланова УЛУИХ-а 2021.
„Од почетка до данас удружење је напредовало и оно што нас посебно радује је посјећеност изложби. Дакле, препознати смо од стране публике у Требињу па чак и у Херцеговини по изложби на Тргу слободе, која одавно носи карактер традиционалне. Такође, наша Јесења изложба, покренута прошле године, привукла је огроман број посјетилаца. Створити и имати публику која вас подржава, поред комплимента, представља и обавезу да још више радимо и напредујемо. Кроз рад удружења и сви ми смо временом сазрели као умјетници па приређујемо и квалитетније изложбе, што је још једна позитивна страна рада удружења!“
Удружење ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ је отвореног типа и свако ко жели може им се придружити. Још једна њихова специфичност је и у томе да врата отварају не искључиво афимирмисаним академским сликарима већ и младим умјетницима.
„Увијек имамо око 20 активних чланова који излажу, док удружење броји тридесетак чланова. Сваке године у јануару распишемо конкурс за пријем, тако да смо ове године богатији за шест нових умјетника, од тога два почасна, на наше велико задовољство. Такође, удружење не прима само умјетнике из источне Херцеговине него и оне који желе да буду у нашем удружењу. Радујемо се увијек младим умјетницима јер спој искуства и младости позитивно утиче на све нас, што и јесте циљ удружења. Доста радимо на промоцији наших чланова и увијек нам је задовољство када имамо лијеп одзив нових снага, као што је то било ове године. Својим радом оправдали смо постојање и стекли повјерење умјетника и драго ми је да они желе да допринесу раду удружења и увијек је значајан прилив свјеже енергије. Све то чини подстрек за удружење и знак је наше препознатљивости“, истиче предсједник УЛУИХ – а.
РАД ЗА ОПШТЕ ДОБРО
„Данас су умјетници препуштени сами себи, тешко могу да изграде умјетнички идентитет, а наше удружење, као конекција са сликарством, умјетницима и умјетничким животом, доприноси афирмацији ликовних умјетника и ликовног ствалаштава на нашим просторима, што је позитивна страна нашег рада. Позитивна страна је и заједнички рад, приликом организације изложби сви учествујемо у њеном постављању, доносимо радове, обезбјеђујемо штафелаје, стварамо заједно. Оснивањем удружења у Требињу покренули смо и друге, покренуто је пар нових удружења након нашег оснивања. Од самог почетка рада приређујемо велику Љетњу изложбу на Тргу слободе. Имали смо довољно храбрости и воље за тако нешто, имамо и данас. На таквим изложбама директно сте изложени критици сваког пролазника. Много је лакше приредити изложбу у галерији, гдје публика долази циљно, него на отвореном, као што то ми чинимо свих ових година. Међутим, публика нас је прихватила. То нас радује као и енергија свакога ко уђе у тај наш полукруг слика. И све то заједно представља подстрек и јача ону првобитну жељу за радом за опште добро!“
Све што нам каже оправдава чињеница да им је свака година препуна различитих активности. И то не само у Требињу, него и шире.
Четврта изложба УЛУИХ-а 2016.
„Без обзира што свако од нас има и друге обавезе, породичне и пословне, настојимо да рад удружења одржимо на нивоу какав заслужује и сачувамо ону нашу првобитну идеју да заједно дјелујемо и развијамо се. Ове године у априлу смо имали изложбу у Културно - спортском центру Гацко гдје се успјешно радовима представило 13 умјетника, а у октобру у КЦ „Небојша Глоговац“ у Невесињу радове је представило такође наших 13 аутора. Током 2024. године, у мају је удружење учествовало у хуманитарној изложби Међународне колоније „Коло“. У јулу смо имали нашу Љетњу изложбу гдје се представило 14 чланова са 27 умјетничка рада. У новембру и децембру излагали смо у оквиру Дана УЛУИХ – а у Требињу и Новом Саду. Имамо, дакле, испуњену календарску годину богатим умјетничким садржајем, активностима и лијепом међусобном сарадњом. С обзиром да се име нашег удружења везује за источну Херцеговину, у том контексту поменула бих и неке раније изложбе, попут изложбе у Љубињу 2015. године у Народној билиотеци „Доктор Љубо Михић“, затим изложбу заједно са Удружењем Ћирилица из Требиња 2017. у оквиру њиховог пројекта промовисања српске културе и писма, затим 2018. у сарадњи са КЦ Билећа приредили смо изложбу у Галерији Просвјете у оквиру пројекта „Историјско насљеђе, култура и традиција источне Херцеговине“, као и 2019. године у задужбини Дубравке Кујачић на Ушћу гдје смо приредили изложбу у оквиру програма посвећеног Видовданским свечаностима“.
ИСКОРАК И НА ЕВРОПСКОЈ СЦЕНИ
„Већ 2015. године направили смо искорак са изложбом у Стразбуру у Вијећу Европе гдје је, од свих удружења и организација са поља умјетности, одабрано наше удружење да представи ликовну сцену БиХ. Током година постојања имали смо заиста и велики број изложби хуманитарног карактера и то је нешто по чему је наше удружење препознатљиво. Такође, реализовали смо и пројекат који је подржан од стране Министарства цивилних послова БиХ са дјецом и омладином са посебним потребама, у оквиру кога смо одржали низ радионица које су резултирале изложбама. И данас његујем дивно пријатељство са тим омладинцима, људима и пуно ми је срце због тога! Радили смо и међународне изложбе подржане од Министарства Просвјете и културе РС и низ пројеката подржаних од Града Требиња. Сваке године конкуришемо на позиве које распише Одјељење за културу Града Требиња и увијек наше идеје буду подржане, а наше идеје су сада, а надам се и у будућности обухваћене пројектом Дани УЛУИХ-а са тенденцијом остваривања богатијих и квалитетнијих садржаја“.
Удружење их, како нам прича, инспирише на стварање, а што је још важније, подстиче одговорност и према себи и према умјетности.
Умјетничка радионица у Галерији Бокић 2016.
„Кроз наше бројне изложбе одржавамо континуитет у раду и присутност на сцени. Из личног искуства знам колико ме постојање Удружења покретало и одржавало у ликовној сфери, онда када сам имала много приватних обавеза. Пошто се бавим и научним радом, посебно тежак период био је вишегодишња израда докторске дисертације. И умјетност и научни рад захтијевају велику умну и физичку посвећеност. Континуитет у умјетничком раду сам одржала учешћем у колективним излагањим удружења и радом у удружењу. Нисам одустајала. Ето и то је још једна позитивна страна постојања удружења. За ових 11 година прошли смо кроз разне фазе, одржали се, али и стасали у боље умјетнике, јаче загазивши у свијет умјетности. Живот донесе и периоде када имате више простора за умјетничко дјеловање и остварење умјетничких идеја, само треба бити стрпљив и истрајан“, наглашава Нина Лојовић Милинић.
Како додаје, њена највећа жеља је да оснаже пројекат „Дани УЛУИХ –а“, како би постао повезница са другим удружењима, новим сарадњама и активностима, те да давну визуелну изложбу радова Милорада Ћоровића и радова чланова удружења на зидинама Старог града поново оживе, дајући Требињу штих свјетских умјетничких трендова, што би било атрактивно, колико са умјетничке, толико и са стране туризма.
Ентузијазам и глад према умјетности оно је што ово удружење чини аутентичним, јасно нам сугеришући фасцинацију према стварању. Иако немају просторије, то им не представља препреку нити умањује инспирацију да и даље, свако понаособ, а у заједничком циљу, оснажују сопствену ликовну страст и доприносе креирању једне изузетне умјетничке приче. Приче која, чини се, из године у годину надилази све изазове зарад умјетности као најплеменитијег циља!
.jpg)