Скупштина града Требиња усвојила је данас извјештај о раду Аграрног фонда Града Требиња за прошлу годину.
Kако је истакао Веселин Дутина, директор овог фонда, упркос пандемији вируса корона, Аграрни фонд Града Требиња и у 2020. години наставио је са активностима на стварању повољнијих услова за развој и унапређење пољопривредне производње, кроз програме подршке индивидуалним пољопривредним произвођачима и угроженом становништву, повећању обрађених површина, откупа и продаје пољопривредних производа на подручју града.
„Приходи Аграрног фонда у прошлој години износе милион 247 хиљада 185 KМ, расходи су били милион 245 374 KМ, нешто су мањи од планираног због пандемије вируса корона. Приходи од обављања дјелатности били су планирани на 300 000 KМ, а реализовани су са 368 061 KМ, док је за 18 одсто смањено повлачење средстава из градског буџета, чиме смо показали одговорност и помогли функционисању града у отежаним условима усљед пандемије ковида 19“, рекао је Дутина.
У пољопривреду је из буџета, кроз програме директне подршке, додаје Дутина, издвојено 238 хиљада 870 KМ, а који су кроз набавку робе, откупне станице и објекте Херцеговачке куће реализовани са 287 хиљада 358 KМ.
„У прошлој години укупно је подржано 1.027 пољопривредних произвођача и корисника, од чега 297 путем јавних позива док је путем четири ванредне подршке, у складу са препорукама градског Штаба за ванредне ситуације и Владе РС, подржано 730 пољопривредних произвођача и осталих грађана. Доста пажње посветили смо и пласману производа, кроз откупне станице и објекте Херцеговачке куће, укупно смо пласирали више од 600 различитих производа од 118 наших коопераната, откупили смо 33 тоне воћа и поврћа, који су пласирани на тржиште, од чега смо имали приход од 314 723 KМ, без ПДВ-а“, прецизирао је Дутина.
Он је најавио да ће 9. јуна у Источном Новом Сарајеву бити отворен трећи објекат Херцеговачке куће, као плод сарадње градских управа.
„Набављен је инвентар, који је већ монитран, све је спремно за скоро отварање овог објекта“, рекао је Дутина.
Подсјетио је да је Аграрни фонд града Требиња први у БиХ успио да извози мед на европско тржиште, када је прошле године 500 кг меда извезено у Стокхолм, најавивши да ће се ова активност наставити.
Поред осталог, директор Аграрног фонда је подсјетио да је прошле године улагано и у пољопривредно добро у Петровом пољу, на површини од 27 хектара, на којем је произведено 105 тона поврћа, које је пласирано на тржиште, а дио је дат социјалнои угроженом становништву.
„У Гомиљанима је у сарадњи са мјесним заједницама, покренут и пројекат градских башти, три хектара дата су на привремено кориштење за 26 породица који нису имали своју земљу, како би обезбиједили основне животне намирнице. Први смо у РС и региону првог октобра прошле године отворили прву продавницу за најстарију популацију, при чему је подијељено 908 картица „Пензионер плус“ за куповину 70-так производа са попустом од 25 до 50 одсто“, навео је Дутина, додавши да је Аграни фонд током прошле године учествовало на 10 значајних пројакета, у којем су били носиоци или сарадници пројеката.
Одборници опозиције поздравили су програме помоћи за развој пољопривредне производње, али су, поред осталог, навели да постоји сумња у јавности да се одређене активности Аграрног фонда политички злоупотребљавају.
Предсједник клуба одборника СНСД-а Лука Петровић похвалио је рад Аграрног фонда, образложивши да је овај фонд имао доста акивности на помоћи пољопривредним произвођачима и промоцији пољопривреде као стратешке гране развоја Града Требиња.
„У критикама треба бити аргументован, не треба правити ружну слику о раду Аграрног фонда. Буџет за пољопривреду је у 2016. години био до 150 хиљада KМ, у прошлој је износио милион 245 хиљада KМ, остварени су бројни програми, активности, све је у тренду раста, што је за похвалу“, рекао је Петровић.
Он сматра да Аграрни фонд треба да буде присутнији у мјесним заједницама, нарочито у руралним, како би се свима представиле активности фонда и могућности помоћи за пољоприредне произвођаче.
„Треба радити на дигитализацији управљања градског земљишта и сачинити комплетну структуру расположивог земљишта за пољопривреду, то је један од важнијих задатака, да се земљиште приведе намјени. Примјетан је недостатак секундарне мреже водоводног система, то је свеобухватан посао, од 2017. године почела је реализација система за наводњавање, што је изузетно значајно, тај процес се наставља, јер је око 80 одсто пољопривредних површина у нашем граду могуће наводњавати“, казао је Петровић.
Реагујући на опаске опозиционих одборника о сврсисходности постојања Аграрног фонда Града Требиња, одборник СНСД-а Драгослав Бањак је навео да овај фонд бројним активностима оправдава своје постојање.
„Навешћу само податак да је 2016. године у Требињу било 386 а у прошлој години 773 регистрована пољоприврдна газдинства, двоструко више је наших суграђана одлучило да се на организован начин бави пољопривредом, што, поред осталог, недосмислено доказује да Аграрни фонд има свој пуни смисао“, истакао је Бањак.
