20191129140200_571153.jpg (88 KB)

Људске ћелије чине само 43 одсто укупног броја ћелија човјека, а остало су микроскопски колонизатори, кажу научници.

Управо разумијевање скривене људске половине, односно људског микробиома, кључно је за разумијевање низа болести - од алергија па све до Паркинсона.

"Они су неопходан дио људског здравља. Ваше тијело не чините само ви", каже професор Рут Леј, директор Одјељења микробиомских наука на Институту Макса Планка.

Без обзира на то колико се темељно перете, сваки кутак, свака пукотина вашег тијела прекривена је микроскопским створењима.

То укључује бактерије, вирусе, гљивице и археје (организме који су се некад погрешно сврставали у бактерије).

 

ВИШЕ СМО МИКРОБИ НЕГО ЉУДИ

Највећа концентрација људског микроскопског живота у мрачним је дубинама цријева, која су лишена кисеоника.

"Ми смо више микроби него људи", рекао је професор Роб Најт с Универзитета у Сан Дијегу. Процјене о томе колики је удио микроба у људском организму временом су се мијењале.

"Данас је процјена да је то отприлике један према један, односно да људских ћелија има око 43 одсто у укупном броју", додаје Најт.

Међутим, генетски људи су потпуно инфериорни.

Људски геном састављен је од 20.000 гена. Али ако се томе придодају гени људског микробиомског свијета, та бројка расте на између два и двадесет милиона микробиомских гена.

"Оно што нас чини људима, по мом мишљењу, комбинација је нашег ДНК и ДНК наших микроба", рекао је микробиолог Саркис Мазманијан с калифорнијског технолошког института "Caltech".

Било би наивно мислити да људи носе толико микробиомског материјала без икакве интеракције или утицаја на здравље.

Наука убрзано открива у којој мјери они имају улогу у пробавним и имунолошким системима, заштити од болести и производњи витамина.

То је нов начин размишљања о људском микробиомском свијету. Донедавно се однос с микробима углавном сводио на ратовање.

Антибиотици и вакцине, људско оружје против оних који узрокују богиње, микробактеријску туберкулозу или против отпорних стафилокока, спасили су огроман број живота.

 

ЗЛАТНИ РУДНИК ИНФОРМАЦИЈА

Али научници брину о томе какву је штету људски напад на "лоше момке" направио добрим бактеријама.

"У посљедњих 50 година остварили смо сјајан посао у елиминацији заразних болести, али зато свједочимо великом повећању броја аутоимуних болести и алергија. То је посљедица успјеха у борби с патогенима, допринијели смо развоју новог сета болести с којима сада морамо да се носимо", каже професорица Леј.

Микробиоми се, између осталог, повезују и с упалним болестима цријева, Паркинсоновом болешћу, можда чак и с депресијом и аутизмом.

А научници тренутно раде на томе да микробе претворе у нов облик лијекова.

Професор Тревор Лоули из британског Института за геномику и генетику један је од оних који покушавају да узгоје микробиом здравих људи и користе га за лијечење обољелих.

"Све је више доказа да 'поправљање' нечијег микробиома може довести до ремисије у болестима попут улцерозног колитиса", рекао је Лоули.

Микробиомска медицина у свом је развоју, али научници мисле да ће надгледање људског микробиома ускоро постати свакодневан догађај који може осигурати златни рудник информација о људском здрављу.