У дебитантској сезони Развојне лиге Србије за јуниоре, Ватерполо клуб „Леотар“ из Требиња исписао је једну од најљепших спортских прича у свом досадашњем раду, окончавши такмичење као вицепрвак и тиме потврдио да се у релативно кратком периоду може стићи до самог врха регионалног ватерпола.
Овај изузетан резултат још више добија на значају ако се има у виду да је ријеч о лиги која окупља квалитетне екипе из Србије, Сјеверне Македоније и Републике Српске, гдје је конкуренција изузетно јака и гдје сваки бод и сваки гол носе посебну тежину. Управо у таквом окружењу, млади Требињци су показали зрелост, дисциплину и спортски карактер који превазилази њихове године и искуство.
Тренер клуба Никола Љешковић, гостујући у програму Радио Требиња, истиче да почетна очекивања нису била велика, али да је рад из тренинга у тренинг доносио све веће самопоуздање и вјеру у властите могућности. „Искрено, нисмо очекивали овакав резултат, али како је сезона одмицала видјели смо да можемо да играмо са свима. Момци су вјеровали, борили се и на крају дошли до финала, што је огроман успјех за нас“, казао је Љешковић. Завршни турнир у Белој Цркви остао је посебно упамћен као круна сезоне. У полуфиналу, Леотар је у узбудљивом мечу савладао екипу Локомотиве из Скопља резултатом 10:7, потврдивши квалитет и тимски дух који их је красио током цијелог такмичења.
„То је била утакмица у којој смо показали карактер. И када је било тешко, нисмо се предавали. Момци су одиграли зрело и заслужено ушли у финале“, нагласио је тренер.
Финале је донијело нову драму и неизвјесност до самог краја. Леотар је дуго држао предност и био надомак титуле, али је у самој завршници, након извођења петераца, остао без трофеја. Ипак, умјесто разочарања, у Требиње се вратио осјећај поноса и увјерења да је створена екипа која тек долази.
„Нисмо имали пун састав, неки играчи су због школских обавеза, попут матуре, били одсутни. То се осјетило у ротацији, али и то је дио спорта и одрастања. Ово финале ће им сигурно бити велико искуство“, рекао је Љешковић.
Оно што посебно охрабрује јесте чињеница да клуб већ гледа напријед. Планови су амбициозни, али реални – наставак у Развојној лиги Србије, додатно јачање јуниорског погона, те први кораци ка сениорском тиму који би требао да заигра и на нивоу Босне и Херцеговине.
„Желимо да наставимо континуитет рада и да направимо још један искорак. У Требињу ће се играти и сениорски ватерполо, а наши млади играчи ће добити прилику да напредују“, поручује Љешковић.
Иако је резултат сам по себи вриједан пажње, можда је још важније оно што је Леотар показао ван резултатске табеле – посвећеност, заједништво и јасну спортску визију. У времену када се млади спортски колективи често боре са континуитетом, требињски клуб показује да се упорношћу и системским радом могу градити озбиљни темељи.
Вицешампионски пехар тако у Требиње не долази као крај једне приче, већ као почетак једне нове – приче о клубу који је, из сезоне у сезону, све ближи врху и који већ сада наговјештава још веће домете у годинама које долазе.
