У Саборном храму Преображења Господњег у Требињу вечерас је одржано концертно вече молитвеног сјећања на прерано преминулу Јовану Марић, некадашњег директора Музичке школе Требиње и диригента Црквеног хора „Свети Василије Тврдошки и Острошки“. Кроз музику, сјећања и свједочанства њених најближих, пријатеља и сарадника, оживљена је успомена на жену која је својом љубављу према музици, знањем и посвећеношћу оставила неизбрисив траг у Требињу.
Концертно вече, симболично названо „Пјеваћу Господу Богу мојему док постојим“, објединило је духовну и свјетовну хорску музику и документарне записе о Јованином животу. Било је то вече у којем су се смјењивали звуци хорског појања, сјећања на заједничке године и тренуци у којима су њен лик и глас поново испунили простор храма.
Пред публиком су наступили Камерни хор Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и Црквени хор „Свети Василије Тврдошки и Острошки“ из Требиња, под диригентском палицом професора Рада Радовића.
Посебну емотивну ноту вечери дали су дијелови документарног филма „Који се труде и који поју“, аутора Иване Хрњез, приказивани између музичких наступа. Кроз архивске снимке ранијих интервјуа, телевизијских емисија и наступа, публика је имала прилику да поново види и чује Јовану, док су приватне и породичне фотографије откриле и оне тренутке њеног живота који нису били познати широј јавности. О њој су говорили чланови породице, пријатељи, професори, колеге и сарадници, дијелећи успомене на заједничке тренутке, њену личност и све оно што је значила људима око себе.
За професора и диригента Рада Радовића, који је Јовану познавао још из студентских дана, ово вече имало је посебан значај.
„Јована је 20 година радила у Камерном хору. Она није била само пјевач, била је и диригент, а дио магистарских студија из хорског дириговања обавила је са овим ансамблом, под мојим менторством. Била је и својеврсни лидер хора, његов представник, много ми је помагала у различитим активностима, посебно у међународним размјенама. Не бих се усудио да сада почнем да говорим све о њој, о том богатству које смо имали. Овај тренутак ми је веома значајан јер је цијели концерт посвећен њој, успомени на њу, њеној свијетлој души и свему што је урадила. Она није оставила траг само у Камерном хору, него и овдје, у Требињу, као диригент Црквеног хора и директор Музичке школе, али и много шире. Била је изузетан едукатор, знала је да ради и са дјецом предшколског узраста. Увести тако малу дјецу у музички свијет захтијева посебан педагошки дар, а Јована га је имала“, нагласио је Радовић.
Ивана Хрњез, члан Црквеног хора и аутор документарног филма, истакла је да је жеља била да ово вече не остане само једнократно подсјећање на Јовану, већ да се сачувају и трајни записи о њеном дјеловању и времену које је обиљежила.
„Филм у првом реду приказује живот Јоване Марић, али заправо чува и сегменте духовног и културног живота ове средине, рад Музичке школе, дјеловање Црквеног хора 'Свети Василије Тврдошки и Острошки' и Камерног хора. За ову прилику приредили смо и публикацију 'Пјеваћу Господу Богу мојему док постојим', која садржи текстове и фотографије. То је својеврсна архивска грађа, чији је циљ да сачува од заборава једно вријеме и све оно чему је Јована својим радом допринијела, али и оно што смо сви заједно са њом стварали. Ми смо дужни да чувамо сјећање на њу, али и на остале чланове хора који су нас, нажалост, прерано напустили. Мислим да је то задатак свих нас. Не треба само да чувамо културу сјећања, већ и да вреднујемо сваког појединца, друштво, удружење и институцију који се труде да оставе најбоље вриједности. На тај начин стварамо боље мјесто за живот и имамо шта да оставимо новим генерацијама“, поручила је Хрњез.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић нагласио је да је Јована Марић, упркос прераном одласку, оставила дјела и резултате који обавезују град да чува успомену на њу.
„Не смијемо и нећемо заборавити људе који су оставили дјела иза себе. Јована је сигурно неко ко је оставио велико дјело у Требињу, поготово када узмемо у обзир њене године и чињеницу да је, нажалост, прерано преминула. Оставила је траг у хору, у Музичкој школи, али и уопште у нашем граду. Ово је једна лијепа прилика да се сјетимо и видимо шта је све оставила иза себе. Веома је важно да хор наставља да ради и да представља Требиње и Републику Српску. Ми ћемо као Град Требиње увијек бити на располагању, било да је ријеч о финансијској или било којој другој врсти подршке. Драго ми је што су вечерас овдје и Јованини професори и колеге, који су и кроз филм имали прилику да говоре о томе каква је била. То треба да буде порука и осталим генерацијама, да сви настојимо да иза себе оставимо дјела“, поручио је градоначелник.
Током вечери је посебно признање Црквеног хора „Свети Василије Тврдошки и Острошки“ - „Знамен 2026“, као израз захвалности појединцима који су својим радом, посвећеношћу и подршком допринијели очувању и развоју класичне музике и црквеног појања, додјељен митрополиту захумско-херцеговачком и стонско-приморском Димитрију, митроплоиту њемачком Григорију, градоначелнику Требиња Мирку Ћурићу, професору и диригенту Раду Радовићу, Ивани Хрњез, члану Црквеног хора, и др Владимиру Парежанину из Института за визуелне комуникације у Београду.
Парежанин је истакао да је велика част бити лауреат и примити овако важно признање за рад.
„'Знамен' је једна врста меморијалног сјећања и признања људима који су до сада доприносили, али и онима који ће у будућности активно и предано радити на очувању и настављању умјетности класичне музике и црквеног појања у Републици Српској, Херцеговини и Требињу. Оно је настало као природна потреба хора и Саборног храма да на одређени начин обиљеже вријеме и мјесто, али и одају захвалност људима који су носиоци тих вриједности. Херцеговина је показала да има осјећај, да има потребу и да разумије високу културу и умјетност. Вечерас смо имали прилику да чујемо истакнуте умјетнике и озбиљне ствараоце и интерпретаторе хорске, класичне и камерне музике. За нас је важно да ово буде почетак континуираног одавања признања великим ствараоцима и умјетницима у Требињу. А када кажем великим умјетницима, не мислим само на оне који стварају велика дјела, већ на људе који раде велике и значајне ствари за културу и умјетност Требиња, Херцеговине и нашег региона“, истакао је Парежанин.
Концертно вече организовали су Саборни храм Преображења Господњег и Црквени хор „Свети Василије Тврдошки и Острошки“, са благословом митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија.
