vece-plivacki-sportovi.JPG (196 KB)

Требињци су се вечерас присјетили пионирских дана пливања и ватерпола на Требишњици - на вечери коју су поводом 70 година организованог бављења пливачким спортовима у нашем граду приредили Друштво пријатеља Требиња и Херцег телевизија, у сарадњи са Музејом Херцеговине.

Приказан је кратки документарни филм о историји пливачких спортова у Требињу, а нешто од својих успомена са посјетиоцима су подијелили актери и свједоци тог времена када је град исписивао своје прве странице спортске историје.    

Требишњица је окупила прве спортске пливаче већ по ослобођењу, а организоване у клуб прије тачно седам деценија, да би већ 1954. године они требињски спорт окитили титулом апсолутног првака БиХ - у пливању, ватерполу и скоковима у воду.

Шездесетих година прошлог вијека спортисти напуштају Требишњицу, која због изградње хидросистема није више била гостољубива за пливаче, а медаљама бременита историја пливачких спортова наставља већ у 70-им, овај пут на тек изграђеном олимпијском базену на Бањама.

vece-plivacki-sportovi-2.JPG (158 KB)

Предсједник Друштва пријатеља Требиња Михајло Тешановић казао је су овом вечери жељели да старије подсјете а млађе упознају са пионирима пливачких спортова у Требињу, на вријеме када су пливање и ватерполо били у снажном замаху и граду доносили бројне титуле и медаље, те на изузетне спортисте са Требишњице међу којима су били и републички рекордери.

Од историје нема користи - ако те успомене нису и надахнуће и путоказ за будућност. 

„Изградњом затвореног базена, опет се стварају могућности за масовније бављење пливањем, а што ће засигурно изњедрити и нове таленте, а из талента - и нове рекордере“, нада се Тешановић.

Један од зачетника ватерпола у Требињу Љубиша Анђелић подсјетио је да су овај спорт овдје донијели војници на службовању у нашем граду, а играло се на Требишњици, најприје тамо гдје је данас Камени мост.

„Нас неколицина момака замолили смо их - можемо ли и ми да се опробамо. И тако је све кренуло. А играло се фудбалском лоптом, па можете мислити како је болан био сваки ударац кад се та лопта натопи водом. Касније смо прешли код тадашњег дрвеног моста, преко ријеке смо направили пливалиште, а формиран је и први клуб под називом 'Јединство'“, прича Анђелић.

vece-plivacki-sportovi-3.JPG (220 KB)

Већ 1950. јуниори требињског ватерполо клуба, тада већ „Леотара“, постали су прваци БиХ, а та титула -  духовито примјећује Анђелић – и данас је у нашем граду јер послије те године више није одржано ниједно првенство.

Прва сениорска титула БиХ стигла је већ 1954. године – а то је био тек почетак.

„Осам пута смо били прваци Босне и Херцеговине. Много смо се голова надавали овдје на Требишњици“, каже Анђелић.

Некадашња пливачица „Леотара“ Рајка Кебељић својих почетака дружења са Требишњицом сјећа се увијек са посебним емоцијама – иако је то вријеме у поређењу са данашњим условима које имају спортисти било по много чему оскудно.

„У Требињу није тада било ничег од овога што сада видите. Прво, ми спортисти нисмо могли ни да се хранимо како треба. А само љети смо могли да тренирамо на ријеци. Али смо сви били задовољни, пуни ентузијазма. Јако смо вољели овај спорт“, каже Кебељићева.

У музичком дијелу програма наступио је Градски хор „Трибунија“.